Školski glasnik

Вр. 18.

живот, за одржање своје и своје породице, ие може главе да дигне, тај треба да соколи покољења за просвету. Одкуд год ко иде сваки хоће да га зароби, понизи и омаловажи, а овамо тражи од њега да шири светлост ума, слободу речи, напредан дух и просветни напредак. Какве противности! Раденик просечне способности, који осим основне школе и 3—4 године шегртовања, нема никакве друге спреме, има данас до 2000 К плате и иије дужан осим свога редовног посла, нпшта друго да обавља. А учитељ који је утрошио здравље, новац и време за најмање 12 годииа свога школовања, има једва две трећине од таке радничке илате,. а многи немају ни полак толико. Па уз ту јадну плату натоварено је на учитеља осим наставе, још и све остало гато год ко пеће или не уме у општпни да ради, а међутим хоће да игра улогу старешине и првака. То ропско стање тражи одушке. Оно је и код наше браће по западним државама пробудило пз летаргије велике масе учитељске, оно ево буди и пас да устанемо у обрану свога права, своје будућности. Белика учптељска скупштина у Будимпешти ]С први корак тог спасоносног рада. За њом ће се развити још јачи и силнији покрет, којн ће, кад окуша и сазна своју снагу, пробити себи пут до онога места које му припада. Значај те снаге познају већ многи, с тога се и приближују учитељству лепим речнма и обећањима да га искористе у своје сврхе, јер имати уза се 5—6000, а уз ове можда и два пут толико популарннх кортеша у земл.и, ннје незнатна добит. Приближавање то показало се и на овој скупштини, коју су посетили некп од посланика на земал>ском сабору и покушали, да својим говорима задобију импозантни број учитеља засвоје политичко становиште. Могуће је да ће такве политичке смицалице трепутно и повести за собом снагу учитељску, али ће она таквим покушајима излазити све боље прекаљена и кад једном раскрсти са привидним пријатељима и стане на своје ноге, дочекаће

доба да се њена реч слуша са онаком пажњом каква јој пристоји. Но да се то постигне налаже нам свима сталешка свест, да сложно застуиамо своје интересе: Сви за .једног, један за све. Па кад се са свију страна почне улевати пагаа слога и снага у једно средигате, створиће се од тих малих речица и потока силно море, којеће снагом својом импоновати свакоме. Мален је н слаб као кап онај појединац у забитном селу на периферији, ако је сам, одељен од друштва свога, али ако је та кап у мору, она је силна снага, којој ће се дивити и слугаати је и онај, који ту кап саму за себе не цени ни подагато. Па кад је ту теорију извело у пракси и најобичнпје радпиштво, може ли радник на културном пољу да не буде свестан њена значаја и моћи? Велика учитељска скупгатпна у Будимпешти показала је, да се та свест нагло буди и развија. На освитку њену и ми је поздрављамо, јер видимо у њој зору лепших дана не само по учитељство, него и по гаколу и општи просветни народни напредак. Кад огране њено супце побећи ће у мрак оне тице, које плаше народ од жртава на просвету, да би га могле што боље експлоатисати у своје сврхе! м. ШТП с1Е СП УЧИТЕЉСК0М Д0ТЛЦИ0Н0М УРЕДБ0М И П0ЈАЧК0М ДУЖН0СТИ? (Гпас учитеља из Ј(рватсие и Славоннје.) Чујемо, да учитељска дотациопа уредба јога пије послата угарском министарству, да је поднесе па највигау саикцију. Школски Савет у својој прогалој седиици усвојио је иредлог, да се умоли Саборски Одбор, да пожури гаиљање учитељске дотациоие уредбе високом угарском миипстарству. О овој нагаој дотационој уредби каб и питању појачке дужности, било је већ у јавиости миого говора па и харангирањацрквених опгатина на протестовање, а гато је пајжалосније у тој кампањи билп су иеки и од учитеља, који су потпиривалп ову хајку против својих колега, те