Školski glasnik

Бр. 18. ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

гледа, даје настави правац и план њен ствара. Учитељ зна боље него дете, шта је потребно. (Тако би требало да буде, али на жалост није увек тако). II што је већа учитељева организаторска способност тиме ће се већма подићи вредност, која лежп у свеукупној настави школе рада. II услед великог броја деце у школи, потребно је учитељево вођење, Учишељ дакле нзабере, шта је за децу од највеће вредностн и шта им је потреба. Он бира најподесније време н побрине се за предспрему. Оп доиоси ново градиво и показује нова својства на стварима. Он ће бодрим оком и оно приметити. што баш у моменту јако иитересовање побуђује код свију. При постављању плана мора учитељ узети у обзир све могућности, алн. он мора у свако доба бити спреман, да га према преиначеним условима измене. Пре свега учител> при извршењу мора пазити на детиње интересовање, п пе сме хтетп, да свој план спроведе против детета. Свагда мора сам себе оцењивати, да ли је он претпоставио способност и интересовање, где оно не постоји. Тачно проучавање детета је предуслов за све ово. Педагошко знање је основа учитељева рада у „Школи рада", а не педагошке уметне фразе, Истина, ми у педагогији још нпсмо далеко; приморавање и извештаченост садање школе нису јој ни повољни. Али како будућа школа чини потребном педагошку науку, то ће је она н унапређиватп. II у њеној слободи ће свагда имати могућности, да иде за иапретком. Па н ако школски рад мора да се врши по извесном плану, тај не сме учитељу бити прописан. Услед тога би одмах постала шема. Ако је шематско градиво прописано, онда је за учитеља ово градиво меродавно, а пе више дете и нарочити одношаји. Чак и велика поља грађе не сму бити прописана, Онда би се опет иешто радило, што је проппсано, ако услови за то и нису новољни. Настава, какву смо ми расправљали према напред пзложеиим основним начелима била би тада немогућа, И онда се повољне околности не би могле искори-

Стр. 341.

стити. Настава. која се оснива иа опажању, посматрању, експериментнсању и раду деце, као што ми тражимо, стоји и пада са слободом наставног плана, Да бп се успоставила извесна једнообразност у школству, имају се одредити општи циљевн за већа оделења доба. Ови општи циљеви имају се извести из оног, што се при развијању у школи као опште постави. Да се запамти, да се изведе а не постави. Овај рад могу извршитн само школски практичари. Први корак је дат у градиву првог основиог разреда, и када се усвојп, биће значајап преображај у школству. По свој прилици ће владатн у школском раду велика једнообразност, већ и с тога, што ће се многи равнати према узорнма, које су поставнли иарочито даровити учитељи — организатори. Док су за тог учитеља његова деца н његови нарочити одношаји одлучујући, сматраће се та једпообразност као предност. Но, никада се не сме изнудити. У осталом не треба да заборавимо, да у покрету модерне педагогије влада струја за једноликошћу. Разуме се многи опажају само лак кругић на површинн. Можда би било корисније, када се циљеви пе би поставили за поједине годпне, него за неко дуже време. Природно је да бп се у оквиру периоде, које бп тако постале, могла избећи промена учнтеља. Да свеопшта настава по могућству буде у једној руцн, основано је услед целе организације, За гране, које теку одел.ено од свеукупне наставе, као уметне, за техничке и телесне вежбе, бар не би била искључена делимично могућност, да други, осим разредног учитеља преузму рад, када је за то дата прилика услед практичних околности. Распоред часова имао би да се ограничи само на ночетак и свршетак наставе. Даље одређење би само ограничавало рад. или пречило искоришћавање времена. Код сваког свеукупног граднва, наступају поједини радови, или, ако и тако хоћемо да кажемо, гране наставе у тако разноврсном реду, време, како свагда напоредно долази, тако је разнолико, да се то не може унети уједан одређеи прнмер. Помислимо