Školski glasnik

Бр- 20 .

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 384.

и одговора, човек се навикава, као игго је некад било, да у томе оцењује колико вреди учитељ". Учитељево иитање, ма било какве вредности по образовање увек је узица која ученику не даје слободу и самосталност и не води га да овлада наставним градивом. С тога се у опште треба држати правила колико је више могуће, да се учител. уздржава од питања.

Педагошки преглед. Основна школа у Немачкој у 1911. Школоким прнликама у Немачкој много смета што је самоуправа школска по ноједпшш државама самостална. С тога се на школском пољу скоро ннкад не појављују једнакости у развитку већег стила. Нарочнто је то случај код основне наставе, јер Пруска која предњачи у развнтку високог школства, код основне наставе не држи се своје улоге, а напретци којн се ностнгли у нижим државама, показују само несносан сугестиван утицај. То носматраоцу даје шарену слнку праваца, који показују делом напредну, делом устајалу или назадну тенденцију. Реформни покрет у унутрашњем животу народие школе, који се обично означава кратким називом „Школа рада", последњих година је показао врло жив темпо. Овде се не ради само на увађању телесног рада у школу — то је тек у другој линији важно —, него на преинаци укупне ластаве у том смнслу, да се свугде где год ое може, сво пасивно учење замене самосталном обрадом. На основу једног нитања истакнутог од недагошке централе Немачког Учитељског Удружења нспоставило се, да су већ чнњенн покушајп у том правцу "у више стотина школа. Књижевне нублнкације, многобројнн чланци за п против у педагошким лпстовима, расправе на многобројним учптељским зборовпма, покааали су како је живо интересовање о томе питању. У Минхену је уведен за све народие школе нов наставнн план, којим је ручни рад тако јако истакнут, да чак п педагози који су наклоњени принципу радне школе, држе да је то сувпше. Па и пруски министар просвете у једном отпису своме сасвнм је одобрно тај покрет. У овај мах нп;олоке илаоти обратиле су

главну иажњу оним мерама, којима би се"помогла заштита омладине, и на ( којем је нослу народна школа тек унеколико запослена. Но до ове тежње потребно је да се школске властп брижљивије отарају за децу, која^су изложена моралној онасности п да строжије спровађају закои о заштити деце. Јако .је за жалење, што је ггруска просветна уирава понустила притиску саборске конзервативноклерикалне већине, те напоре општина, које су хтеле да за слабоумну децу оснују нарочнте иомоћне школе, отежала захтевом да ое по конфеснјп иоделе. У једном само задржала је пруска држава водство п то у основним иринципима у погледу учитељске особе. II оне немачке државе, које оу у нрошлој годинп започеле преурсђење учптељеких плата, задовољиле су ое да поступе по иримеру пруском. „Бремза" која ностојп у нруском закопу, којим се општпнама не допушта, да учитељске плате преко једне не баш виооке гранпце смеју нодићи, новпм виртсмбершким законом је још надмашена. Чак и богата варош Хамбург, нпје издашна нрема учитељима, кад се упоредп како нанлаћује друге чпновнике, па нарочито учитеље на вишпм школама. Па и притисак на учитељство био је по свима државама. Пруски, баварски и саксонскн учптељи, осетнлн су да усгавом загарантована слобода мишљења није безопасна. С тога се пз свију учитељских кругова тражи темељнији правни положај, нарочито се иште обнова пазадних дисциплинарних правила, која су скоро у свпма државама јако заостала. Број држава ко.је су спровеле стручан надзор умножио со. Впртембершка влада у свему нде за тим да попунн места у школском надзору правим стручњапима, т. ј. људнма којп су практпчно радили у школи. Неке од мањих' држава (1'ајз мл. линија, оба Шварцбурга, кнежевпна Лпбек) такође су прихватиле стручан надзор. Но Баварска и сад као и пре одржава свештепички школски надзор. Пруска је повиспла са 14 особа број школских надзорника, но та места већнном је иопунила духовним особама. Тако је и оа учитељским образовањем. Док је у Виртембершкој п у Хесену, изведена једнакост шесторазредним образовањем учитељских кандидата, а у Саксонској се ради на увађању седмог годишта, дотле у Пруској од