Školski glasnik

Бр. 1.

Отр. 11.

Неправда и понижење учитеља је одредба: да учитељи не могу бити сШалии ср. над;торниди I. класе, даље што учнтељп ср. надзорници немају бесплатну вожњу као професорн, н што професорп пмају ио 1П0 дпн. месечног додатка на путовање, а учитељн (ср. падзорници) по 90 дин.; а унитеља ће вшпе бити у срезу, него онп у областп. У гл. просветнп савет улази по положају председнпк учит. удружења, а по постављању два управитеља и једаи учптељ беогр. осиов. школа. Добро је што је нросветпп савет подељен на два главна одсека: за средпЈ.у п стручну н основну наставу, а тако исто и то, што је учнтељима дато учешћа у просв., савету. До сад је ово завнспло од добре воље мшшстррве. На место окр. школ. одбора устаповљава се окружни просветни савет. Оснивањем окр. просв. савета на место школ. одбора сузбнће се демагошкп прницип, да народ ноступно треба навикавати да се сам ннтересује за васнптање. Народна проевета. Светосавске прославе. Неможемо иропуститп, да пескренемо пажњу учитеља на једну околност, која се не само затекла из старпјих времена, него се још увек шири и култнвира. Као националнп наш светнтељ, св. Сава је у старнја временавнше слављен према оној народној верској тенденцији у српским народпим песмама. Такав начни његова славља могао је поднетп у ранија времена, али данас је све више време да се он слави са тендеицијом у којој ће главну улогу пматп народна иросвећеиост. ]\1еђутим видимо, да се и данас слабо на то пазп. Нросветна страна светитељеварада, не само да се ие разрађује и приказује све боље п пнтснзивннје, него ћемо често наићп, где се о св. Сави прича н као царскбм снну, п свештенпчкој глави и архипастиру и калуђеру, а о учитељу и радпику иа народној иросвети скоро ипшта. На зар се за то слави св. Сава у школи, да се о њему као заслужном раднику школском најмање спомене ? Ми и онако немамо много тако згоднпх дана, када народ дође у мпого блпжн додир са школом, да под њеппм пебом чује што о значају џ потреби просвете. Нрослава св. Саве је један од тих дана кад учптељ треба да

каже народу све што пајбоље уме о важностп п потребп просвећеностп. Народ се пе сме привикаватп, да на светосавску прославу долази за то, што је тај дан „нарада" у школи, него му се мора рећи оно што треба да чује и оно што је у првој линији ва?кпо ио њега и његову будућност. Тако исто и декламацнје дечнје треба да су у духу прославе. II кад тога имамо хвала Богу и Змају доста, "онда не треба да кубурпмо п без икаквог плана и укуса дајемо деци таке декламације које апсолутно немају са светосавском нрославом никакве везе. На тој прославн треба да се ирикаже све што је најбоље и што је по школу п пародиу нросвету најкориснпје. Ако друкчнје радпмо, самп убнјамо у народу пптересовање за школу п просвету. Светосавска Вечерња Школа. У Београду постојп једна особита културна установа, особпта школа, која ове годпне навршује двадесет и пет годииа жпвота свога. То је вечеџња школа, установљена парбчито за оне многобројне Српчпће из свих крајева српских, особито пз оних под Турском, којп се слежу у престоницу сриску ради зараде и својпх разнпх послова, па због њих не могу даље да нду у школу. Годишње је бнло у тој школн по две, три и четнрп стотипе, а подељепп су билп у три разреда осиовиа и два а дрциије и три виша, ирпправна разреда. Тако је кроз ову занпмљпву школу прошло за свпх 25 годипа нреко шест хпљада младпћа, од ко.јпх данас пма у свпма занпмањпма п свпма редовима друштвеннм од пајскромппјега свештеника па до пајбољега војводе, особпто у Старој Србијп п Маћедонцји; п свп за своје образовање захваљују овој школи. Школом управља п школу нздржава Друштво Св. Саве, алп п општпна знатно прнпомаже, дајућн локал, огрсв н осветлење, Школа има сасвпм засебно уређење, према задатку њеном п занимању њенпх ученнка, Нека дочека и педесетогодишњицу! ]. м. Учотељство. Српско учигељство у Турској Царевинк. Поштовани Уредииче, Ваше' пнтересовање о нашим учнтељским удрулсењпма гледаћу да у неколико задово .Јвпм. Г. „Икс" је у Вашем штовапом „Школ-