Školski glasnik

Бр. 2.

Стр. 30.

који је Норвешка учинила за иоследња три деценијума, тек тада почиње кад у цедој земљи нпје бпло ниједног непнсменог. Висок степеп развића норвешке жене без сумље је нсто тако постпгнут тпме, што је основна настава за женске равна настави за мушку децу. Како се до сад радило о општпм педагошкнм питањима, а са хигпјенске стране се само толнко учниило, да се поставпло опште правило, да уз сваку школу. мора битн игралиште и да највећп број ђака у једном разреду сме 'бити 35, то се сад ради ца томе, да се за све хигијенске мере поставе нова општа правнла. У корист овога иредузет је јединствен начпн и узорно статнстичко истраживање хпгпјенскпх прплпка у којпма се налазе школске зграде. То прегледање трајало је седам година. То је спровело заједиичкп мпннстарство иросвете са норвешкнм учнтељскпм удружењем, потпомогнуто је од Напзеновог научног фонда, а податке је статпстички обрадно заслужни школ. хпгијеничар Оиа Сггеппев. Истражпвање се датира од 1900. Тада је постојало у земљп 6011 школа (па 390 стаповннка једна); 09,2% школа пмале су своју зграду, 27,3% пзнајмљене станове, а 3,5% било је у приватџим становпма пначе амбулаторне школе (попајвише иа северу међу полуномадским планинским илемеиима). Од школских зграда 87,2%, пмало је добар положај, 18,2% нездраву околину. Врлоје лоше стање у погледу пужника; 5% школа нису пмале никаквих. Један учптељ је одговорпо да нпсу иотребни, јер деца траже себи место у слободн. Потпуно добрпх захода има само у варошима. И са пнјаћом водом иије било како треба. II а селпма се обпчио доносп у каквом суду из суседства н устоји се у ходнику. У једном срезу блпзу Кристпјанпје, четвртина школа немају воде за ииће. На северу и у фпнским крајевима 15% прозора не могу се никад отворити, а 33% тек мало. Просечна величина школских собаје 135,5 сш 3 , на сваког ђака долази 4,62 ст 3 ваздуха. Површина патоса је уједном разреду просечно 42.23 ш-, на свако дете долази 1,46, а у Крпстнјаштји просечно 0,99 т-. Просечно је број деце у једној соби 27,7. Најмања је така соба у Лапландији. Она има 9,77 т 2 за 18 ђака. Иако ови податцн нису баш повољни, они бар у појединостима дају преглед какво је стање

н помажу, да се што ире поправп што не ваља. Игралишта на крову. У Њујорку је пз године у годину све већа тешкоћа наћи за младеж згодна места за нгралпште, како би се деца кретала у слободиом ваздуху и нздовољила у игри. Мнслило се да се пгралишта подигну ван вароши, но то нпје згодно, јер сиромашније матере немају нп времепа, пи трошка да иду тако далеко по своју децу и плаћају подвоз, а и деца протраће тако време, док дођу до нгре. Да се томе помогне радп се на томе, да се ноднгне један огроман облакодер, у којем ће битн велика п пространа места за пгралнште, То ће извести њујоршко друштво за дечија игралишта. Утрошиће 6 стотипа хиљада фраиака п добиће преко 50 хпљада квадратпих стопа површпне за нгралншта, на којима ће се њујоршка деца моћп весело преметати. По пацрту биће у сутерепу великп базеии за плнвање. Прнземље је одређеио за матере које ће своју децу доводити на пгралпште, према томе ће се п удеситп. Ту ће бпти играчке за децу, гомиле песка, у страни места за дечја колпца п потребпа седшпта за одрасле. У једном закутку зграде бпће млекара, где ће се јефтпно моћп добпти стерилпзпраио млеко за децу. Прпземље је тако удешено, да се може затворптп у всче, да се тако добије иросторпја у којој ће се зпмњпх вечерп моћп држатп иредавања и читања. Остали спратови ће бптп за одраслију омладпну. У другом и трећем спрату бнће све снраве за пгру п гимнастпку, које требају за деиу до 14. годпне. Патос је по стављен дрветом, да се по њему може трчати п на котурачима. У четвртом је спрату просторпја где ће гпмнастнзпратп девојке старије од 14 година, а за дечаке тог доба одређеи је један спрат впше. Ограђенје малим вртом за болесиу п слабуњаву децу, која пемају довољно спаге за телеспо вежбање. Па иоједиппм сиратовпма у/дешена су места за утакмицу у тркама н за лоитање. За сву децу улазак је слободаН, једино се тражи нристојио владање од деце.

Учатељство. Спорна канторска плата, односно појачка дужност. Може се слободно рећц, да се ,још и данас, скоро свугде, много већа важност полаже код учитеља на споредпо занимање