Školski glasnik

Стр. 35.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

толико било. А још утешпија је у толико, гато се таки појави виђају у зрелој млађој интелпгенцпји, јер у остаршш таки појави нису никакав стваран резултат, пошто ^се она у своје младо време исиуцала, п сада када су јс. склептале аотме, реоме е4с. да богме да јој је дозлогрдило пнће п нанушта га, већином себнчно умујућп, да тим незгодама старачкпм пнје крпво пиће, пего теретан умни и физичкн рад у корпст свога позИва и према томе општег људског добра По нас учптеље је лепа сведоџба да се тим питањем све впше баве учитељи, јер и Ролер је учнтељ, а и Ник. Т. Ђурић је учнтељ који је недавно почео поново издавати лист „Нови Нараштај." 1. број тога лИста нзишао г је 1. јан. о. г. у Загребу. У њему не само да се одлучно војује у корнст трезвеиостп, него се то радп п на врло згодан начпн. Распоред п садржина граднва у лпету, тако је добро п зацпмљиво одабрана, да ником сухопарио нс попује, него ће п жестоког алкохолисту моћи иривућп да га прочита, а осим тога и да прпзна, да је све тако као што у листу ипше. А то је ирви уснех да се уперење мало уздрма. Препоручујемо браћп учптелшма, да шире у својој околинп п Ролерову кнннкицу II Т>урпћев лпст, којп је јефтпи, јер стаје само 4 К годиШње, а пзлази месечпо па једиом табаку. Учитељски календар и шематизам за 1912. год. Уреднпк Богдан Ж. Ђурђевић, проф. Цсна 1-20 К (1-20 дин.) Вршац, штампарија Ж. Јапковића/ Пос-ле дугке паузе изншао је опет овај Учит. каленДар. Ово му је четврта година. Оспм календарског дела нма у њему чланак ОсниваЊе сри. учнт. школе од Б. Ђ.; Задатак педагошке телеологије, од Др. В. Бакнћа; Покретање „Шк, Листа" од Уредника; Теорија и иракса, од Др. В. Рајна; После четрдесет година, од Уредн.; Ексиериментална педагогија, од Др. П. Р. Радосављевића; Ручни рад у осн. школп, од Јов. Мнодраговића; Учитељски дом у Београду, од Мих. Станојевнћа; Јозеф Улехла, од Матије Хајни-а. Затим су описане слпке: Урош Несторовић, Ник. Ћ. Вукпћевпћ, Зграда сри. учит. школе у Сентаидрији, проф. Др. В. Рајн, Јован Павловић, бивши мип. просвете у Црној Гори, Ђорђе Рај-

теовпћ, прва страна,, Школ. ЛПста", Васа Ђурђевић, Др. II. Р. Радосављевић, Јозеф Улехла, Даворпн Трстењак и Учит. дом у Београду. Укратко можемо рећи, дајекалендар добро уређен, а техничка израда саразмерно је бол^а од понеких страних календара те врсте. Уредник је потегао из нрошлостн трп наше добре школске ствари: Оснивање учит. школе (поводом 100 годишњице), оснивање „Шк. Листа" п донашање Шк. Уредбе. То су дела напшх старих од пре половине п целог века и може се мирне савести рећи, да садагањп нарагатај не само да није донео (према садагањнм културним приликама) тако крупиих ствари, него да ни те није усаврпшо, него под њпм малаксавају. Сам нараштај. није свему крнв, али је крив у ономе, гато бп могао учинитп и за развитак те трп ствари, а не креће се даље од старијих традицпја. 0 овоме би се код нас могло много говорити, алп ие учитељнма, јер они су тога пунп, пего бп требало тога радп сазватн Сабор п у Сабор позвати учнтеље, да очнтају господп послапицпма један дугачак нарпмеј о свему ономе што је трсбало п могло да се учинп, а није се учинпло. Јога бп впгае успеха донело кад бп се и јерархпја ][ сви посланпцп, разместплп по поједнним учнтељским гатацнјама да учитељују бар по 1—2 годцне у свима онпм околностпма, у којима учнтељи раде, те би ваљда тада дошли и опи до уверсња, да је оно гато учптељп говоре већ 50 г^дииа, права пстина од које ии једпа линија ипје увећана, ако још нпје гато пропугатено да се К8.Ж6. Но погато је саблажњиво и помислитп, да се нзводе таки необпчпп експеримепти, то ћемо п надаље за идућих 50 годпна, ми учптељн као обпчни просветнн радницп тражптп п желети, а просветна арпстокрација ће главом одобравати и одбијати од данас до сутра реформисање школе н народне просвете, а у згоднпм бинскпм моментнма нозивати учитеље да просвете народ, свакојако иразним рукама пли ваљда каквим вигапм наитијем. Сва три чланка у календару кој и се баве научном темом, оглед су јаке п темељне снреме њихових писаца и како су популарно наппсанп послужиће веома добро учнтељском образовању. Исто тако добро ће доћн учптељима и рад Јов. Мподраговнћа, којтш ће се