Školski glasnik

Стр. 19.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

и онда, кад то ишчекује од њега српска школа. — Ево, како би се могло помоћн олако, без по муке: Сад о св. Сави, приликом, већ од пре уобичајених школских свечаности, нарочито сам упозорио све присутне, на ову нашу велику опасност у тих 14 опћина! Код излаза метнуо сам једно дете са затвореном урном у руци. Све присутне сам умолио, да сваки метне у касу онолико, колико хоће. Не мора се метнути много, али само иек метну многи т. ј. сваки иек метне. Ето, на тај начин со скупила свотица од Н1 К и 37 п., што је предато фонду за издржавање овоепарх. спромашних срп. школа. Свота није „пмпозантна", алп је дата свесрдно. Нико иије „оглобљеи". Сваки је метнуо, колико је хтео, гес*е: колико је могао. Нико се није „женирао", јер и тако се није видело : колико је кб дао? Ето, тако смо ми на дан св. Саве скупили скромну свотнцу за сиромашне сриске школе. Ја сам и до сад држао св. савске школске свечаности, али, ии једна ми иије била тако прпјатна, као овогодишња. Осећам, да смо о. г. најлепше прославили св. Саву. Чисто сам видео, да нас је благоеил>ао Просветитељ: „Наставл>ајте моја дела, то је слава неувела". -Ја сам тврдо наумио, да од сад сваке годние овако прославимо св. Саву. Увек ћемо купити овако скромне прилоге, То ће биШи наш просветни дар за сиромашне српске школе. Ето, то ј е оно, што бн се могло и требало би, да се уради у сваком месту, где год има српске школе! Нема такове опћине, где се не би могло скупити, ако више не, а оно бар: 2 К! А шта да се рекне тек за наше велике опћине! Само се не сме филистарски одахнути и у напред прорицати — зло! Треба покушати. Па онда: не смемо се срамотити, што ће се негде скупити мање. Та, то је бар близу паметн, да мале и сиромашне опћине не могу се мерити са већим и богатијима! Није срамота послаШи мали прилог, већ је срамота и то грдна брука, кад се не пошље ништа! Но и то је света истина,

да највећи прилог даје, баш сам учптељ! Наиме: његов прилог је, онај труд и време, што ће га уложити око приређивања те прославе. — Истина је, да смо преоптерећени разним обвезама свог позива. Но, зар да се отресемо баш ове дужности? Зар да пе притечемо у помоћ тим сиромашним опћипама? Зар да их оставимо. да их затворе иа јесен? Зар би нам била мнрна савест, кад би читалп, да је затворено 14 српских школа? А шта- да кажемо тек за те своје јадне Другове, који учптељују онде? Зар бн пмалп срца, да нх тако равнодушно одгурнемо од себе? Или зар опи ниеу заслужнли бољу судбу, већ треба да се пате још више него ми? Зар да их оставимо, да дочекају јесен у овим својим чатрљама? А шта ће и куда ће после? Кад све то реасумпрамо, ми морамо доћи до једног резултата: Свп заједпо треба и морамо притећи у помоћ тим бедницима. Но, та помоћ мора бити врло брза. За то: Свака сршжа ткола, што пре , одмах иек приреди једну, па ма и најскромнију свечаност, Не мора ту битп сјајног програма. Ено Чика Јове, па је програм већ и готов. Неколико декламација: нек се отиева по која песмнца и учитељ пек објасни сврху те забаве. Нашп људи воле — слушати своју децу. А свет ће и дати по нешто, особито онда, ако се не контролише, колико је ко дао. На тај начин би се олако могла скуппти потребна свота. Па онда, тако бн требало радити сваке године и то о св. Сави. Ваљада и нема таке опћине, где се тај дан не прослави. Зато баш треба свет васпитати за то, да тог дана даде колико ко може, — али само сваки нека да. Тај новац бп се употребио за издржавање снромашних српских школа. Кад би се само интензивно и то свугде, у свакој опћини тако радило, за најкраће време ми би потпуно осигурали све своје школе. Осим ове материјалне користи о самој моралној добити и да не говорим. Ето, то је оно, што сам имао да изнесем пред своје поштоване другове. Помислите само на то, како би било нама, да смо ми учитељи у једној од тих опћина? Та помисао ће нас најбоље