Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 68.

својим школама као очигледно средство за предавање морала, да би се што боље та предаваља осветлила и ожпвела, јер већу пријемљивост деца имају према утисцима впда, него слуха. Познато је, да деца не заборављају тако лако опо што су видела, као оно што су чула. Први покушаји оваког предаваља морала учињени су у 1904. годнпи. Успех је превазнгаао очекнвахве. С тога је претписом министра просвете 1910. године наређена употреба овпх слика у свпма основннм школама. Свако доброчинство, за која су Јаианци у опште склонп, представља се нарочнтом слпком. Тако вредност марљивости (приљеж&ња) представљена је слпком како су се зец и корњача опкладпли ко ће пре доћи до мете, па је брзоноги зец у путу стао да одахне, па застао, а корњача стпгла пре њега. Лаж је представљена познатом причом о опом детету, које је више иута плашило своје сељапе доласком вука, а кад је вук у истпну дошао онда му нпко нпје поверовао. Помоћ ближњем представљена је слпком како пеко дете изводп на иут некога слепога сиромаха, који тек што није упао у неку рупу. Слике љубави према отацбини п усхићење војеипм јунаштвом (као паше Рајић па топу и Синђелпћ на Чегру) разноврсне су п мпогобројне. Пристојност врлпна коју Јапанци необпчно јако цене представл>ена је оваком сликом: Долазп странац у Село. На улици нема никога сем троје деце, која се играју. Најстарија девојчица учтиво му прплази и љубазно га поздравља. Љубав према животињама представљена је: како је неко дете ухватнло ласту н донело кући. Старији брат саветује му и моли га да је пустп у слободу, и оно то чинп. Ето оваки педагошки начини укојимасу саветодавци и иоучан прнмер сама деца, а не родитељи и учитељи, које деца чесго слабнје слушају иего своју браћу п сестре, врло су употребљивн у мотнвима ових јапанскнх слика. Слпке из сопственог жпвота дечјег могу учинити јачи утисак, него слушање голпх наравственнх сентенцпја. Питање о моралном образовању деце у опште још је нежно н спорно. Но ако је морал потребно предавати у школама као засебан предмет, онда су оваке слике тим потребније. Скоро се појавио пзвештај, да и у Амернци такође пробају да предају моралне по-

уке путем оваких слпка, по тамо у том циљу употребљавају кинематограф, при чему као главна тема јавља се васпитање џентлмепа са свпма његовим спољашњнм п унутрашњим особинама. У Београду, фебруара, 1912. годпне. По руском : Ђ. С. Којић, учитељ.

Учитељетво. Најновији пројект за уређење учитељских плата. „Иер! Еарја" у нрилогу 9. броја од 1912. год., према добивеној пнформацији са меродавног места, опуиомоћеп је објавити, да су иреговори у ствари уређења учитељских плата у финанц. мииистарствудовршенн и да ће се онп §§. XXVI. и ХХ\'1Г. зак. чланка од 1907. годпне, којп се односе па дотацпју учитељску, изменути. /Кеља учитељска, да се ставе у трп последња платежна статуса државппх чпновнпка, по вестима, испуниће се, а године слулгбовања урачунаће се од 189.3. год-. унатраг. Основна плата учптеља, без разлнке, биће 1200 круна, која одговара платн државпог чпповннка-веџбеника. Затим ће се ступатп у плату од 1400 круна п даље аутоматично, по шкалн, на впше. Не спомиње се, да ли ће се испупптп жеља учитељска и гледе иетогодпшњих доплатака, како је то велики збор усвојио. Тврди се, да ће диспаритет пзмеђу државних учптеља битп скоро потпуно елиминиран. Плата забавпља и економ. стручннх учител>а уредиће се истодобно. Платежнн и степени разред, у које ће се учитељи ставити, јесу следећн: Год, слЈжбе Круна VIII. 1. 37—40 3600 (Ова] ће отпасти) IX. 3. 33—36 3200 2. 29—32 2900 1. 25—28 2600 X. 3. 21—24 2400 2. 17—20 2200 1. 13—16 2000 XI. 3. 9—12 1800 2. 5— 8 1600 1. 1—4 1400 Почетна плата биће: 1200 п. Учитељски покрет у Србији. Учптељп у Србији нису задовољни са најнужпијим изменама закона о нар. школама и повећањем плате само млађим учнтељима, које је био