Školski glasnik

Стр. 89.

ГпГегбисћипо-еп иђег <1сп ЕтНи8§ Дев с1игсћ акинИ.чсће 1;с17.с ће^геи/Јеп Iп1егуа1е аиГ (1еп геЈШсћеп ии(1 Гоппа1еп УегћшГ кбгрегНсћег АгћеНкуепчсћћш«;. То су реакцијони експерименти са ергографском методом, с варијацијом иретходног иНтервала. Резултати показују знатне индивидуалне диференције. Т\ ВсћтШ: ЕхрептепГеИе ИпГегвисћиидеп ићег (Пе Наибаи%аћеп (1ез бсћиПшкЈез: е1и Ве11га§ 2иг ехрегћпепГеПеп Рас1а§о§'1к. То је елаборатна експернментална штудија домаћег рада учениковог. Експерименти су чињени на ђацпма осн. школе у Вирцбургу; рад је публикован као цнришка дисертацнја, а и засебно у Мојмановој збирцп. Учитеље, а особито наставнике средњих завода ово ће дело јако занимати. Неј'1 2. Сг. Т 1 . Тлррз: 1Ле МазвтеГћосТеп (1ег ехрептепГеПеп Р8уећо1о§1е. Ово је елаборатна дискузија, донекле п ексиериментална, о осповама што их је аутор положио у својем делцу: .,вгип(1г188 с1ег РзусћорћувЈк" (изашло у малој Гешеновој библиотеци). Овај је рад био довршен пре него што је 6. Е. МиПег издао своје дело „МеШосПк," које је поменуто само у једној малој нотици. За овим долазе неколнко „Веаргесћип^еп" ц реферати: Не{1 3. II 7 . ВресМ: ХЈћег кћп18сће Егти(Iип§■ 81 ие88ипо-еп. — 1. 1)1е Ме.88пп§ с!ег §еЈ8Г%еп ЕппГкЈии^. Ови су експериментн чињени под управом Др. Емила Крепелива, и то са његовом методом збрајања. Овде су изнесене кривуље рада и за нормалне п за абнормалне субјекте. Н. М. ХЈгЂап: 1ће р8ус1)о1о»че 111 Атепка. Не{1 4. 1 ј . ТгеИе1: Наћеп (Пе Иетеп К1пс1ег Вео-пГГе ? Аутор, који је иначе позиат са свог досадањег рада на овом пољу, вели, да се прави појмови касније развијају; све до пете године дете означава различите објекте са једним те истим именом. С. Сг. Јипд: Шег ћувГепвсћеб \'ег1екеп: еЈпе ЕпуМегппа; ап Неггп Наћп (практични лекар У Цириху). Е. Наћп: ХЈћег 8тпуо1ев Уег1е8еп: А п 1\ уог 1 аиГ (Пе Ет1ес1епш§ уои Вг. Јип^. Н ; . Ре1егз: 1)Је ГагћепегирПпсПш"' с1ег ХеГ/ћаигрег1рћепе ће1 ВипкећкЈарГаНоп ипс! копбГапГег 8ићјекНуег НеШ^кеН. Ово је репетиција Хелпа-

ховог рада с неким малим модификацијама. Хелпахова најспољашњија комплементарна зона замењена је са зоном, која је нити ансолутно ннтензивна у бојн нити репрезентује минимум осета боје. Овај се број завршава с неколико „Вевргесћипо-еп" п рефератима. Вапс! IV., Не/1 1—2. Е. ЕбеН & Е. Меитапп: ТЈћег е1ш'о'е ОгишР Гга^еи с1ег Р8ус1]о1о«'1е (1ег Гћип^брћепотепе 1ш ВегеЈсће с1ез 6е(1асћГп188е8; ги§1е1сћ е1п ВеНга^ гиг Р8усћо1оо-1е с1ег Гогта1еп 6е18(;е8ћ11с1ип§'. Ово су експернментална пспптивања изведена у цирпшком психолошком лабараторијуму. Говори се о ефекту једностране механичке ираксе на опћу функцију меморије, и о различитим методама економичког учења. Тај је рад и засебно изашао у поменутој Мојмановој збирци. М. (ЈеГдег: Ветегкип^еп /иг Р8усћо1о^1е (1ег 6еГић18е1етепГе ипс1 СгеГић18уегћ1ш1ип^еп. То је дугачка расправа, основана на Лппсовом плурализму, држећи се ексклузивно дешкриптивног правца, а функцијонални или динамички карактер тога пптања није ни додирнут. ГЈосле овог ириказују се и оцењују некоја дела, а свеска се завршује са: А. ГЧегЈгашК: ЛаћгезћепећГ ићег сће ЕЈГГегаГиг хиг КиПиг- иш1 6е8е118ећаЛб1ећге аиб (1ет Јаћге 1903. Не(1 3. Н. Ј. Т УаМ: ЕхрептепГеНе ВеНга^е /и е.Јпег Тћеопе (Геа Оепкепв. То је врло ваљан рад, чпји се резултатп осппвају па експериментима асоцпјативне реакције, који су врло богати у погледу на иптроспектнвна факта. — Свеска се завршује ирегледом литературе. НеЏ 4. К. вогЛоп: ХЈћег Јавб ве<ЈасћГтбб Гиг аГГесНг ћебПтГе ЕнгсГгиеке. М188 Гордон нзноси нека своја искуства из свог психолошка лабораторпја у Впрцбургу п \Уе8бе1у Со11е§'е (Америка). Ништа новог за психологију памћења. 0. КШре: Нешсгкицоеп гиг \огбГећешћзг АћћапсПипо'. Аутор тврдп, да су експериментп са визујелним надражајима испалп негативно; каткада се иоказала знатна дисјјзеренција за угодне, иидиферентне и иеугодне оојекте. ПросЈ). Килпе сугерира узроке и навађа некоје могуће теоретичке конклузије. Т. Тгррз: \УеШеге8 2111* ЕшГићћш^. Аутор износи илустрацију и дефинпцију „Е1пГић11т§"-а, протнв Витасека и Килпеа, и то у светлости