Školski glasnik

Бр. 5.

ШКОЛСКИ ГДАСНИК

Стр. 75.

својом свесиом браћом. Та ви да можете уинштили би све оие учитеље, који равиодушни према вашим испадима, настављају сложно солидаран учитељски рад на сваком добром делу. И сад наједанпут тражите, да с вами мора бити учитељство солидарно. Излечите се прво од партијске једностраности, после чега ћете се моћи ноказати свеснима за своју сталешку солидарност, иа ћете већ самим тим ирићи без икаквих формула својој сталешкој браћи, коју мрзите и нападате без икаква повода, једиио да угодите партијском терору. Али камо толике самосталности, кад сте под сугестијом партијског ћефа. За љубав тог партијског ћефа, било је учит. -д. д. „Натошевић" ове године поприштем таке недостојне трке и такпх покушаја, да се сваки свестан члан учитељског сталежа, мора најодлучније оградити од таког друштва, које не преза ни од тога да се таквим неисправним средствима служи, каквима-се хтело доћи до друштва „Натошевића" на првој сазваној, а због тпх неисиравних покушаја неодржаној скупштиии. Записник управног одбора „Натошевића" о одржаној седници после прве и пред другу скупштину „Натошевића", остаће као вечити спомен тих недостојних иокушаја, јер у њему су ухваћене све смицалице којима се хтело на недозвољен начин доћи до већине, која тако импонира онима што радо приређују хајку на све оно што неће, како они хоће и што неће с њима и у таке смицалице. И као што је резултат рада друге скупштине матерцјалан пораз тих људи, тако је тај одборски записник моралан пораз њихов за сва времена, јер из оних факата који су ухваћени и у њега унесенн, видеће и млађи нараштаји каквим се средствима служила некоја њихова старија браћа и моћи ће се из тога поучити, какав не треба бити и како неисправни поступци обарају само оне, који се с њима служе. А кад се и ми, и ти наши млађи другови запитамо, коме је требала та трка, та недостојна борба, та безразложна инвазија на учит. д. д. „Натошевић",- из целога тока борбе излази да је она

требала једном партијском .ћефу, који је, на жалост, баш учитеље употребио у те своје лукаве сврхе, како би учитељство што јаче брукао пред народом, да му се освети за неуспехе своје које је претрпео у учител>ству. Жалосно је, да смо доживели, да има учитеља који се и таке улоге примају. Но колико је по њих жалосно који се примише те улоге, у толико је светла иојава да је сложно и солидарно учитељство и овом приликом свешћу својом победило таке елементе, који служећи непријатељу учитељства, заборављају докле су границе тој служби. Заборављају да има једна лпнија, преко које они не би смели прећи, па ма их ко позивао и гонио у борбу, јер кад и њу пређу, губе светло одличје као представници свога узвишеног позива и претапају се у масу иајпроблематичнијих страначких најамника, којима су све светиње ништа, а пакостан поклич својег озлојеђеног страначког громовника, јерихонска труба. Овом приликом их је та јерихонска труба одмамила у незаборавну срамоту и стид! М.

Наш народ и његова проевета. IX. • Наши стари, који пређоше у ове крајеве II пре и за време велике наше сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевнћем, беху у свакоме послу за свој опстанак и напредак и сувише озбиљни, па ако ћемо право и искрено, када се већ овде нађоше и проживише међу политичким замкама два-три деценија, и доста политички. Они су, додуше, мислили, када су остављали своју стару домовину, да ће се овде морати борити само са својим вековним непријатељем, а у самој земљи, својој новој домовини, ни с ким. Али већ и онај део народа нашег, који је овамо доселио пре наше велџке сеобе, морао је често да испија горку чашу, ко.ју му пружаху прилике, које изазва раздор после муачке битке 1526. и борбе око престола између Запоље и Фердинанда I. *