Školski glasnik

Стр. 118.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

гледањем, с тога се одмах помаже и питањем. С тога чим учптељ приметп да се дете колеба у одређивању слова самим гледањем, нека му дозволн да слово и опнпа. Ако ли се и после тога не постигне жељени резултат, онда треба предавање одмах ирекииути. Трећи део. Говор. Износећи деци картон на коме је 0 (или који други самогласник кад дође на ред) учитељ пита, шта је ово? Изговори Петре! Мплане! Сва три дела предавања треба да теку један за другим и да чине цело предавање — један час. Овај метод олакшава да се облици слова — слике — боље ушврде, и то је сасвим разумљиво. Кад дете, у нрвом делу предавања, гледа и пита слова, онда се у Његовој памети двојнм чулима утврђује слика тога слова: видом н пипањем. Но тај метод не олакшава само нисање, него и читање. Кад дете нипа слово, оно припрема покрет за писање, а кад га гледа, оно се припрема за читање. На сличан начин предају се и остала слова: самогласна и сугласна; сугласна се предају искључиво по фонетичком методу, на слогове; показујући сугласник дете изговара његов глас, а не име, и до њега намешта самогласннк, те тако добпје слог и на тај начин олакшава изговор сугласника. Но то треба радити доцније; у току прве три етапе нека се учитељ ограннчи гласом сугласника и нека се не помаже самогласником. Такво предавање, међутим, не треба прпмењнвати за целу азбуку. Потребно је да се што пре приступп састављању речи, почев оннм слоговима, којима се дете само служи у свом природном, дечјем говору. Овде имају места два вежбања, за која су потребна два педагошка помоћна средства: 1.) Мали картони који за писање припремају покрет и ритам. То су, као што већ знамо, мала н глатка парчад картона са прплепљеннм словима, изрезаним од црвене хартије. Слова, односно картониће, не треба ређати азбучНим редом, већ по сличности њпхова облпка, нацрта. На тим картонићима деца се уче да пипају слова у оном правцу у коме се та слова и пишу. 2.) Куишје са покретним словима. Ја сам те кутпје направио од картона и врло просто тако, како би биле згодне за дотпчну групу

слова по сличности и по тешкоћи њнхова пзговора, или састављена по словима. На дну сваке кутије прилепљено је рељефно слово, а сем њега у кутији се налазе још неколико ирпмерака истог слова, која сам пзрезао од обојеног картоиа. Помоћу тих покретнпх слова дете саставља слогове и речи. Дете мора ссичо да узима потребна слова п само да пх, по свршеном раду, осгавља у кутију. Таква настава је права игра при којој се дете за сваку реч, коју хоће да састави, по неколико иута служи потребним словпма. Понављањем сличних вежбања дете се неприметно прппрема за иисање, јер се свп елементи за то потребни, налазе ту, на лпцу места. И, одиста, пдући тим иутем дете научи: 1.) ваљаност линија, које граннче облик; 2.) да влада мпшнћним механизмом, којп је преко нотребан за слободну употребу прибора за ппсање: 1.) научп графичке знаке п њнхову важност за слова, као нменима гласова; поред тога упозна њпхову улогу у састављању речн; 4.) и, најпосле, дете механичкп пзвежба покрете за поједина писмена; а да се ти нокрети нзвежбају, учврсте и упамте помажу му они опппљиви модели — обрасци (хартија и црвена боја). Па ипак дете, које је припремано тпм начнном, нпје нп једанпут писало. Можемо рсћи, да смо у њему створилп чптав нпз покрета помоћу којих рад, који се налазн у потенцпји, може добпти спољашњи облик у виду писања речи, о којима дечји ум већ има многобројне представе. И зато морамо трпељиво очекивати да се у детету пробуди слободап акт воље, којн би га нагнао да пише. Често се дешава, да дете, или утицајем какве емоцпје, или из осећања подражавања, узима креду н пигае неке знаке, који су му, на сваки начин, изрази неких иредстава. То баш и јеете она приметна аналогија, која постоји међу писменим н усменим говором. Успомене ради у детињем животу обично се нрибележи онај моменат, кад је оно први пут написало штогод. Кад та појава наступи, то јест, кад се писмепи говор развио у толнкој мери да тражи израза, онда нека се умеша учитељ н нека охрабри и упути дете. И, ето, тада је време свему ономе, што сам горе