Školski glasnik

Бр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 142.

важне стварп нз раније доставе учитељству, те да оно може прво у месним зборовима претрести таке ствари и онда писмено доставитп среском збору, те би се тако важне ствари свестраније и образложеније могле иретресати. — Идућп састанак ће бити у Б. Кикинди, или ако буде епархијски онда овај у Темишвару. Срески учитељски збор темишварси, одржао је овогодишњу пролетњу седницу своју на светли четвртак. Седнпци је присуствовао епарх. шк. референт Христифор Свирчевић. Председавали су пак наизменце Христифор Свирчевић и заменик иредседннка Ђура Терзин. Седницу је након признвања св. Духа отворио заменик иредседннка прикладним поздравом члановпма, у коме нх је позвао да што боље нригрле ствар учит. организације, чији је један огранак и овај срески збор, да војујући за сталешка права своја не занемарују ни другу страну билансе а то је дужностп своје, јер ће само тако учитељство моћи бптп независно, које и дужностпма својима буде у свему одговарало. Истиче потребу стручног даљег усавршавања и познва другове, да већ на данашњој седницп пнтересовањем за предмете, који су на дневном реду и участвовањем у расправљању засведоче, да имају мара и одушевљења према својим стручнпм и сталешким стварима. За тнм се ирелазп на дневнп ред. Одана је почаст успомени преминулог друга _\ Iладе11а ВајIсћа. Примљепје и одобрен обрачун благајников о прилозима присиелим од учптеља у корист удовпца п спрочади покојниковпх. Публиковане су нриспеле наредбе сл. Енарх. Школског Одбора. За тим је као најважнији предмет предузета расправа о нарту нове Насшавне Основе. Реферисао је Ђура Терзпн. У дебатп су участвовалн: Душан Берић, Лазар Лера, Коста ЗлаШанов, Милан Вујковић, Мара Журановићева, М. Недељковићева, Душан Матић и други. Збор је после дужег расправљања изрекао ове закључке: 1. Да се из реда наставних предмета брише црквено-славенски језик. 2. Да се број часова за науку о вери у неподељеним школама за свакп разред одреди у 2, колико даје и мпнистарски наст. план у комуналним и државним школама; но у томе времену да се не обухвати и цркв. појање, него да се појање предузима на часу певања,

како би се она седмична два часа искључиво могла употребити за у строгом смислу узету науку о вери. 3. Српски језик у II. разреду -да добије седмично 6 часова. 4. Рачун и геометрија да добију седм. часова у I. разр. 5, у II. 6, у III. 5, у IV. 5, У V. 4, у VI. 4. 5. Природопис да добије у V. р. 2 часа, у VI. разр. 2 часа, а физика опет 2 часа колико ти предметп пмају часова и у министарској наст. основп за комуналну и државну школу. 6. Такнм повишењем часова за поједине предмете, повшиен је укупни број седмичних часова у I. разр. на 22у 2 , у II. 24, у III. 24, у IV. 26, у V. 29, у VI. 31. Известилац је код ове тачке изнео за прнмер генералне расгтореде часова разних држава у Немачкој, где ђаци и учитељи немају у наставном плану п стран језик као ми, па ипак имају више часова, него што је то предвиђено у нацрту за наст. основу предвнђеном од стране Школске Анкете. За тим се прешло на спецнјалну расправу у овоме предмету, у течају које је збор учинно своје опаске: код науке о вери, ночетне стварне наставе, српског језика, земљописа, историје и рачуна. Код науке о вери у I. разреду, да се детињство Христово доврши прпповетком: Исус од 12 година. Тиме би I. разред имао свега 16 методичких јединпца, п то 5 припремнпх, 9 библ. приповедака п 2 молитве. У II. разреду, биографнја Исусова да се надопуни библ. приповеткама: „Јаирова кћи" п „Младић у Наину", као доказима божанства Хрпстовог; даље приповетком: „Томпна недеља", као доказом о васкрсењу Христовом и о пренашању власти свештенства са Христа на апостоле п библ. приповеткама „0 страшНом суду", те у везн са том приповетком да се у II. разреду предузму дела мнлостн телесне и душевне. Тиме бн II. разред имао 13 библ. приповедака нових, 5 репет. из I. разреда и 3 молитве. У III. разреду: да се Предузме тумачење 10 заповестн Божјпх; даље да ее биографија Христова надопуни још овнм библ. приповеткама, које нацрт наст. основе у III. разр. не спомиње: „Проповедање Спаситељево", „Милостнви Самарјанин и две највеће зано-