Školski glasnik

Стр. 183.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 10.

Посетиоца: дупком пуно! Играли су: врло лепо. Материјалап одзив: одличаи! Скупљено је чистог прихода 251 К 25 пот. Све је то послато овоеп. благајни за пошпомагање сиром. срп. школа будимске епархије. Ето и то је један између оних светлих примера међу учитељима, који је озбиљно схватио своју дужност у овим, по наше српске школе, тешким данима. Хвала му!. А хвала и дичним Помазлнјама! Сутра дан је једно изасланство лично поздравило бл. г. Евгена Думчу, као шк. добротвора. Ето, тако је довршен скроман рад ове мале чете срп. просветних пијонира на будној странп. ЈизШЈа.

Преглед књига. Агсћју ?иг с!Је дезатт1:е Рзусћо1одЈе. Негаив&е§'с1)еп У01) Ђг. Е. Меитапп ипс1 Ђг. IV. "\/7%г1ћ. Приказује Др. Паја Р. Радоеављевић — Њујорк. (Наставак.) 0. КоЈтзГатт: 1п1:еШ«'еп/ ап(1 Аправвип^. Ово је нацрт за биолошко излагање духовпих појава. То је ауторов гезеате, већим делом терминолошки, чланка у АппаПеп с1ег ШЈигрМ1оворћ1е, 1903. Н. ШЉсћег: Уо1кег- ип<1 1п<1М(1иа1-р8уећо1о§18сће ТЈп^егбисћип^еп гиг аНегеп ^песШбсћеп РМ1о8орћ1е, II. Ово је наставак, где се говори о Питагори, Ксенофону, Парменидесу, Мелису, Зени и Хераклиту. Ж РеГегз: Вег 54е 1п1егпаИопа1е Р8усћо1о§епкоп§ге88 т Кот, 26, 1)18 30. АргП, 1905. За овнм долазп реферат: Е. Впгг, ВеНха&е гиг Егкепп1ш8р8усћо1о§1е 111 с1ег е1'кепп1п1.81:ћеоге(:1всћеи ЕНегаШг <1ег Јаћге 1902—1904. Свеска се задржава са неколико „ЕшгеЊезргесћпп^еп". Не/1 3. Ж АтепГ: Е1п Га11 уоп Шег1е°;ип^ ће1т Нипс1? Саопштава се једна претпостављена рефлексија на темељу општег искуства у пса (лизање мраза са окна). Ј. 8еда1: Б1е Ветг881е ВеЊбИаибсћип^ а1з Кет <1е8 аезЉеИзсћеп ветевепб: еЈпе кгШзсће Ве1гасћ4ип^. То је критика на Конрада. Рад се дели на два главна одељка: 1. Методологики. Два искуства, која имају супротна имена (т. ј. угодност и неугодност) не морају

бити од посве супротна духовна садржаја; и протумачити естетичко уживање морамо имати рекурз не само према једном једином комплексном и неанализованом процесу већ према елементарним процесима у којима се са анализом решава тотално држање. 2. Психолошки. Као ствар факта, ми немамо свести о самоилузији у естетској контемплацији: шта више, није истина, да чим је већа плузија, тим је и веће естетско уживање. Е. 1)пгг: 2иг Гга^е <1ег "УУегШевШшпип^еп. Ово је критика на Крајбига, Мајнонга, нл. Еренфајера и Кона. „^ег!; 18 јес1е Еиб^ ип<1 аПез, \У01'аи1' ипбеге Еи81;§'еГић1е §1сћ ћег1ећеп 111 (1ег е1^епагН§;еп АУчпне, (Не \\1Г тетеп, \\ епп \У11уоп егпег Шсћит^ <1еа СгеШМз аиГ 01)јек1е зсћргесћеп". С обзиром на ово проф. Дир претходно разликује пет типова. Е. Кгета:: ТЈћег ешде ^еотеМзсћ-орНбсће Таивсћип^еп. То су нзвешћа о некојим правоугаоним илузнјама различитог протезања, на којима су чињени покушаји да се потврди Милер-Лајерова илузија. Контраст и перспектива су субординантнн моменти; експланација се мора тражити у првом реду у моторичком механизму ока. Е. ВоШ: Ет ВеНга^ гиг КешЦшз с1ег уаг1аћ1еп §'еоте1п'8сћ-орН8сћеп 81гескеп1аи8сћип§еп. То је паралелно испитпвање са претходним чланком, бавећи се са подељеним линијама, испуњеним иразним простором, испуњеним четворннама и т. д. Исте конклузије као и у претходном чланку. 6г. 81огг%пд: Ехрептеп1;е11е ВеНга^е гиг Еећге уот ве^ићћ Овде се говори 1.) о разлици сензорпчке угодности и угодности расположења или диспозиције: прво се придаје надражају комплесног (укуса), а друго обухвата васколику свест; прво се испољава у убрзавању, а друго у успоравању респирације. 2.) Пнеумографичке кривуље неугодности разликују се са умаљавањем просечне ваљаности квоцијента, који се добија са поделом дужине иншппрација са дужином експирације. 3.) Динамометрички експерименти, који настоје да регистрирају однос између осећаја и спољашње вољне акцпје, показују да неугодни осећаји могу бити директан мотив акције. Е. Шевогч: Шег 80§. „ 1'геГ 8(:е1^еп(1е а Уог81е1кш^еп ши1 рКНхћсћ аи1'1ге1епс1е Ашкгип^еп с1ев 6ети182и81ап(1е8. 8т<1 (НеУегћ1п<1ип§8§11е<1ег,\уе1сће 1иегће1 1п <Не Гга§е коттеи, гтћелуизв!; ос1ег ип-