Školski glasnik

Стр. 173.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 10.

Два знаменитија представника соци.јалне педагогије, јесу темељан и дубок Павле Наторп, и мало површнијп Павле Бергеман. Њихов правац стављају на супрот правцу школе Хербарта, и нападајуга тиме, да је њихова педагогија сазидана на култусу особе т. ј. индивидуална. Поричем праведност ове оптужбе. Природно је да Наторп и Бергеман другу педагогију објављују, но Хербарт. Али није правилно, умесно, да ову педагогију за једино спасоносну објављују, и тако је стање према Хербарту, као да је његова (Хербартова) педагогија само индивидуална и противна друштву, дочим је њихова на чисто соцпјалистичком темељу, дакле на правилном схватању. Има до душе разлике између схватања Наторпа, Бергемана и присталица Хербартових, али ова разлика није у томе што тужитељи објављују. Та разлика јесте само та, коју променљиво време и промеиа научног схватања стварају. За основу социјалне педагогије може се сматрати оно, што Наторп укратко овако изражава: „Човек само кроз људско друштво постаје човеком". 1 На другом месту опет овако карактеристише социјалну педагогију: „Не разумемо под њом један део науке васпитања, који се ваљда да одвојити од науке особна васпитања, него у опште конкретно схватање позива васпитања, а особито педагогију воље. Само испитивање особног васпитања апстракција је, која само ограничену вредност има, коју треба напослетку савладати". 2 Наторп се само у томе разилази у мишљењу, што он ставља основно начело а п и п с! { п т 8 1 с ћ ћ а ћ е; с1епп ше Да.8 1псЦуМтт а1з еш ве1епс1е8,, ет т тапт§;1асћеп Ве21ећиџ§еп 81ећепс1ез Јз1, во Лсоппеп зеГп \Уег1 ипс! зете ВеДеиктде1)еп аисћ ђ1о8 пасћ сИезеп Веиећип^еп ђетеззеп ипс! ћевМтт!; \уегс1еп, 81пс1 етг% ипс! а11е1п уоп јћпеп аћћапрд, ип(1 с1игсћ 81е 1>ес1ш§1". (Р а и 1 Веггетап п, 8оиа1е РаЛа^о^к, Сгега, Огиск ипс! Уег1а§- топ Тћеос1ог Но1тапп 1900. 134 лист.) 1 Ха1огр, 8б21а1ра(1а§о^1к, 68. стр , 10. §. „Вег Мепзсћ шгс! гит Мепвсћеп а11ет с!игсћ тепбсШсће ОезеЈвсћаН". 2 И. 1>., 79. стр. „'Шг уегв^ећеп с1агип1:ег аЈво шсћ! етеп аћкеппђагеп ТеИ с1ег Вга1ећт1§-81ећге е1жа пећеп (1ег тсЦуШиеПеп, зопДегп сИе копкге!е Развип^ с1ег Рас1а80§1к ипс1 ђезоис^егз (1ег Рас1а§-0Ј51к с1ез \УП1еп8. 1)1е' ћ1о8в 1псИук1иа1е Ве1гасМип§' с!ег Егаећип^ 181 ећ1е А1зв1гасУоп, сИе Шгеп ће§геп(,21еп АУег! ћа1, ађег есћИезвИсћ ићелптЛеп \уегс!еп тизв".

опћег за основно начело васпитања, јер по њему човек научи хтети,. само са осталима заједннчки хотећи. 1 „Ова два појма: васпитање и заједница, држимо за узајамни однос у овом појму: соцпјална педагогија" — вели Наторп. „Услов социјалног изображења и социјалне задаће друштвеног живота чине тако једнолику чврсто скопчану тему социјалне педагогије". 2 • Овај одношај пре нису испитивали. П то зато не, што се наука с овима у оно доба још никако није занимала. Социјологија је као што видесмо новијег постанка, те је природно, да педагогија њихове успехе није могла прихватити. Велики, шта више решавајући утицај заједнице био је још непознат науци. Данашњи појам заједнице био је такође непознат. Те тако правилно вели Наторп: „Као што је друштвена наука заборавила ово, кад је пређе друштво осамљено замишљала, и исто хтела тумачити само по особама које у спољној вези стоје; као што то етика није приметила, кад је из егоизма хтела морални живот и мисли свести: тако и наука васпитања у врло важним гледиштима погреши у своме позиву, кад не узме за основно начело и не ставља на чело свога развијања оно начело, да васпитања без друштва никако не би ни било". 3 II ово начело опазише по некн још пре Наторпа. Шта више педагози га још у почетку боље увидеше, него други. Но варају се свп они, којп научну педагогију, а особито схватање Хербартова правца овој на супрот етављају. Нема 1 „\\'1г 1егпеп лгоПеп, пиг јт МЛжоПеп <Зе-8 АпсЈегп". Иа1огр, ВеНзШе, 25. стр 2 „01еве бигсћдећечда ^есћзеЊег^ећип^ с1ег Ве§пНе Вгг1ећип§ шк! ОететзсћаН ћз11еп тог Јее! т с1ет Ве§пНе с1ег 8ог1а1ра(1ајо§1к". ,Б1е 8021а1еп ВеШпдип^еп с1ег ВПс1ип§ ипс1 сПе ВПсЈии^вћесћп^ип^еп с1ез 8021а1еп Ве'оеп8 тасћеп с1аз, 8отП81геп§ еЈпћеИИсће Тћета с!ез 8021а1еп Рас1а§о§1к аиз". Ха1огр. Веиза1хе. стр. 25. 3 „8о \\ т 1е сИе вогтћуЈввепесћаИ Паз уег^авв, \\ 7 епп 81е сИе ОевеПзсћаН аиз е1пег Мозз аизз.егеп УегМпсћш^ гиуог 18 о Н г 1 јјвдасмег Вт2е1пег 211 егМагеп шПегпаћт: \у1е (Ие В1ћ1к ез гЉегваћ, 80 оН 81е аиз с1ет Е^оГзтш, а!в, \уепп тсМ ићегћаир! ет21§-ет (1осћ ет21§- игвргип^Исћеп Ш1 с1 8е11)8уег18апси§ет Тпећ ш Мепвсћеп, с1еззеп вНШсћез Већеп ипс! Оепкеп с1игсћ 1г§еп(1 еЈпа Еп1\у1скНт§- ћегуог^ећеп Иевз: ео тизз аисћ сИе Егг1ећип§вГећге т тсћ1%еп ШпаЈсМеп 1ћге Аи%ађе уегГеШеп, ч*епп з1е п1сћ! а1з Сггип(18а12 ипс1 ап сПе 8рНге 81е1Н. Назз Вгг1ећип^ оћпе Сгете^пзсћаН Дђегћаирк п1сћ1 ђе81ап(1е". 8ог1а1рас1а§о§1к, 69. стр.