Školski glasnik

Стр. 194.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

тако ван сумње Боске, тако понајвише Воибзеаи, тако у првом реду н филантропи, тако по своме начину неохуманисте (који само јуначко пожртвовање према народности хоће да негују) тако Хербарт, Песталоци и т. д". 1 Наторпово схватање означавају следеће речи: „Узвишење до заједнице, јесте проширење нашега ја". 2 Зато није правилно суочити Песталоција са Хербартом и Хербарта с Наторпом. Сви троје узимају у обзир оба гледишта особно и друштвено, само не у једној истој мери: Песталоци и Хербарт јесу само у толршо у противности, што је Хербарт научно саставио оно, што је Песталоци по свом природњачком начину изјаснио, а више пута није ни умео изјаснити, но само осећао. 3 Сам Наторп пак почпње своју књигу овако: „Само једна страна васпитања је оно, чије теоретичке основе хоће ова књига да посведочи". 4 По овоме, обзиром на остале (основе) може Хербартово становиште недодирнуто остати. Натори исиитива онаково питање, које Хербарт није испитивао.

1 „БЈе рас1а§о §18сћеп ТеогеМкегег с!ег Ј;о1§'епс1еп 2еЛ4еп... ђелуе^еп в1сћ Јаз!; а11е аи! Лег 1лп1е (1ег 1псИ\'1(1иа1ђНс1ип§' во Лавз КисктсМ аи! сИе Еећеп8§е&ет8сћаГ1еп пиг ћбсћвЈепз §е1е§;епШсћ јт Н1п1ег§гипс1е ШћЊаг -даМ. 8о Моп1аЈ§'пе, 80 ууглче.цст! с1осћ аисћ Сотетиа, 80 еп1всШеЛеп Госке, 80 ки аИегтеШ Коивзеаи, зо с1осћ т егв1ег Пше аисћ сће 1'1н1ап!1-о|ПгЛ.<1|'П. 80 а;г јћге Лп сИе Жеићиташз&п (сИе пиг е1пе ВегеИ\у1Ш§'кеИ ги ћего18сћег Н1п§-а1зе ап сће паИопа1е ОешетесћаЛ тН етајећеп \уо11еп), 80 НегћагЂ, Рез1а1о221 е!с." (Мипсћ, 0е1з1; с1ег ћећгат18 96.) 2 „Егћећип§ гиг ОететбсћаИ 1в1 ВгчгеИетп^ Дег 8о11)з1. БЈе ОезеШЈсћкеИ с1ег (ЈезЗДдтд ипзегев Вет18818ет8 веЉб!: Да8 181 с1ег ћкћуШиаћзтив есМег Вес1еићт§. Ађег сћевег всћћез! сће Оете1п8сћаИ пјсћ! аиз, 80пс1егп Кћг! /ичпцчпн! ги 1ћг ћт. Ва§'е§еп ћвјзЦ ез, сће \уаћге 1пс11ун1иаИШ уегћигхеп ипс! пгсћ! а1е 1зе1ге1еп, \\епп тап 1ћг сИеве Вегјећип®- гиг ОететвсћаН пгттћ Ев -181, те. \уепп 1сћ сИе РгеиЛе аиз тетет Реп81ег та ЛУеНе ШпаивгићИскеп уег1аи8сћеп воШе §е§'еп с1еп 81о1г с1ег Е1пђ11с1ип§, с1ав аПез, \уа8 1сћ сћаивзеп т зећеп уегтет1е, 8в1еп 111 \УаћгћеИ (ЈетаШе ап Деп ЛУапЛеп те1пев ЕЈттегз". ^ Т а1огр, 8ог1а1ра(1а|Ј0§јк. 71 етр. 3 „Бег Ре,81а1о22Ј, уот рШШзорШвсћеп 1>с\\и8818е!и ипзегег 2еИ. ег!а|$& ипс! \уе11ег §-е1ићг1, 181 т Негђаг! ги 8к1сИегеп". (Мадег.) Кћет држи за неуиеоно ово тштање Наторпа: Рез^аТогг! ос1ег Негђаг!? „\Уег а1зо 181 с1ег ТЈгћећег сПезег §апг ипћаћђагеп РогтиИегип§'? 1сћ §е81сће, (1а88 1сћ 1ћп п1сШ кеппе; \ уоШ аћег ћаће 1сћ §гипс1 апгипвћтеп, с1а88 сПе Рга§ев1е11ип§' §аг кетет шззепвсћаИИсћеп ВеДигГтз с1ав УегћаИтз 1зе1(1ег Рас1а§о§еп §гипсШсћ 2и иМегаисћеп, еШвргип§еп 181". (2еН8сћгИ1 1иг РћИозорШе ипс! Рас1а§'0§1к. VI. 1899. 296. 297. отр) И ниже: Ди егкеппеп а1з чЛвзепвсћаНПсће 1огт1Иегип§ пиг ап: Ре81а1о2;21 ипс1 Негђаг!?" (297 отр.) 4 Ието тамо 3, 1.

Ово је: утаначен.е узајамна одношаја између заједнице и васпитања. Ово питање много пута врло тачно осветљава, али све ово не захтева то, да га с Хербартом тако ставимо у супрот, као даје Хербарт за одбацивање. Барт у својој најновијој књизи изалази са свим из социјалистичке основе, али ипак задржава из Хербартове системе оно, што може задржатрг, наравски снабдевено са научним успесима новијега доба. Већ и Аристотелес вели, да је друштво пре особе постојало. „Аристотелес има право" — вели Барт — „да је друштво ире особе постојало т. ј. у логичком смислу, јер само друштво постоји, јединица је са свим изолована, она се замишља само у непрекидном узајамном одношају". (Барт 4. стр.) Педагогија не може узети искључиво ни једно гледиште. 11 сам Наторп се овако изјашњава: „У идеалу „социјализма" наглашава се понајвише једнострано централизација социјалистичких функција; ова се тада с једне стране прекомерно велича, а с друге стране опет као убица индивидуалности кори". 1 Нико не пориче, да има индивидуалности. 2 Нико не пориче, да међу особама имаде разлике, и да она заједница није само коегзистенција, него многостручан узајамни утецај и одношај. Сигурно .је и то, да култура није имовина индивидуе него општа. Особа добива културу од заједнице. Ако је -особа обична (Ма^е^уеп) онда може у овој заједници н даље у миру делати; ако је одлична, ванредна, тада је од утецаја на даљи развитак културе, да је њојзи правац. Овако схвативши педагогију, она је друштвена наука. За овако је сматра ОИо АУШтапп, Богепс 81ет и у Мађара Каппап.

1 „1т Меа! (1ез „ВоиаИвтиб" шгс! пиг тејз! ги етвеШ§ с1ег РакШг с1ег ОепегаИбаИоп (ХеШгаНваИоп) с1ег 8ог1а1еп РипсИопеп аПет ће1оп1; с!ав \\'ћ-с1 уоп Лапп с1ег еЈпеп 8еПе иђег бећићг §ерпе8еп, ипс! уоп с1ег апс1егеп ЗеНе §'е8сћо11еп а1з Ег1о1ћиа§ а11ег ШсПуЈсПиИШ". (Ха1огр 8о21а1рас1а§о§1к. стр. 172. 173 ) 2 6ое1ће: „01е Ка1иг 8сћет1 аћег аи! ПкИуШиаШа! ап§'е1е§1 ги ћаћеп ипс! тасШ вкћ ШсШз аиз с1еп П к И у !сћгат ".