Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 12. У Новодо Саду, 31. августа 1912. Год. I/. САДРЖАЈ: Сиом Шко.кке Самоуправе — Организујмо ее. — Прошлост и садашњост екеперименталне психологије. Апстракција. — Учитељсгво: „Измећарска служба". — Главна скупштина Савеза словенског учитељства у Аустрији. — Скунштина јужнословенских аустријских учит. друштава у Цељу. — Из Школске Самоуправе: Стављање ван снаге автономних уредаба. — Практичне обраде: Иеуе од 12 година. — Преглед књига: Извештај о срп. православној учитељској школи у Сомбору, за шк. год. 1911./12. — Белешке.

Слом Школсн После дуге неодређености и лутања у школским иословима за пуних 40 година, дакле тако рећи по века, раскрстило се са културом и вратило се у систем некадањег католичког клерикализма. Велимо некадањег, јер данас и католички клерикализам рачуна ипак с духом времена и просвете и не војује за преживеле средњевековне установе, па ма оне колико ишле у корист занављања клерикалског царства. Код нас је то друкчије. Код нас може да се оснажи клерикална страст за превлашћу и да се учврсти моћ клерикална над просветом онда, када и у најклерикалнијим западним земљама ту превласт и моћ сузбију, а утицају клерикалном на просвету, државна власт као израз друштва, обележи извесне солидне границе. Притајени клерикализам у нашој автономији размахнуо је крила (можда последњи пут) и у покушају тога свога лета, ошинуо је својим крилима просвету, те збрисао у школској самоуправи оне установе које су још могле у нашим несређеним школским приликама штитити бар донекле и школу и њене раднике од некултурног сужањства. Толикој некултурности нисмо се ипак надали у овом добу друштвеног развитка. Још недавно на Митрополијском учитељском збору 1910. год. тражили смо

5 Самоуправе. ми учитељи уређење виших одсека у школској самоуправи на напредном просветном основу. Против нас су тада несавесне лармаџије непромишљено харангирале необавештен свет, да отимамо права иароду; приказивали су нас неписменом свету као агенте клерикализма. Данас, данас ти исти друкчије тумаче значај виших и нижих одсека у школској самоуправи. Па сами својим држањем доказују да не верују у просветну радну снагу тих нижих одсека, јер сматрају за велики удар, суспендовање епархијских школских одбора и школског савета иако су месни школски одбори остали у пуној снази. Јест, то је велики удар. Док су Јапанци равно од 1870—1872. г. до данас као и ми препорађали просветно свој народ и од полудивљег стања довели га у редове најкултурнијих народа на земљи, дотле ми као већ културан народ не учинивши ништа знатно у просвети у току 40 година, враћамо се у хаотично стање које ће нашој школи и основној настави сад, кад наступају најкритичнија времена по нашу основну наставу, што пре доћи главе. Па кад и тај крах наступи, нами ће и опет бити други крив, а нећемо признати да смо ми сами себи знатно згрешили. У свакој такој недаћи ми лако нађемо ко нам је крив, па тако смо