Školski glasnik

Бр. 12.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 218.

радо речи божје и да их иамшимо.) Треће: (Да љубимо Бога.) Четврто: (Да слушамо и поштујемо своје родитеље.) Пето: да умно напредујемо.) Сећајте се увек Исуса и владајте се тако као што се он владао, па ћете бити мили и Богу и људима. Ко зна да каже молитву мале Данице? (Ти не волиш много речи Мили Боже, Теби с само добрим делма Годит може.)

Преглед књига. Извештај о срп. православгној учитељској школи у Сомбору за школ. годину 1911/12. Прочитавши горњи Извештај, нисмо могли, а да га не прикажемо. Наслов првог чланка је: 3. новембар 1812. — 3. новембар 1912.. Тај чланак је управо позпв на проолаву стогодишњице учитељске школе сомборске. Написао га је пои. Не разумемо, да поред толиких младих професора учитељске школе, -свечани позив пише катихета. А већ кад је, на срамоту проф. колегије, њему допала част, да наппше тај иозив, да видимо, шта је и како је писао. У уводу свом — који нема логпчне везе са осталим одељцима — тврди г. катихета „да су блажене памети далековиди срп. митрополитн и патријарси са осталим Србима саборлијама извојевали и створили срп. велике и мале школе и штампарије". Велике школе и штампарије нас се овом приликом не тичу, али, да су црквени великодостојпици били за оснивање учитељске школе и мале школе, какове су данас, ннје тачно. Митрополит Стратимировић је устао против ношења трећега таса, из чнјег се прнхода требао основати школски фонд, ради покрића трошкова учитељске школе и других школских потреба. Изгледа нам, да г. катихета не зна, да је хијерархија устала и против оснивања саме учитељске школе. Ми држимо да не зна, јер иначе не би имао смелости, да о прослави стогодишњице учнтељске школе, велича заслуге хијерархије, која је радила против осппвања те школе. А да су и данашњу народну школу створили црквени великодостојници, нека прича г. катихета другима, а не нама. Зар збиља не зна г. катихета, како се је нпр.

сриски патријарх изразио Натошевићу о пнсочитању, када му га је творац данашње народне школе приказао? У наредном одсеку, перзонифицирајући учитељску школу и спомињући, како је она драговољно слала сннове своје широм целог расејаног Српства, тврди, да „добро тумачи и познаје у опће свој жпвот у народу и зато данас, задовољна, снажна и орна, можда као никада до сада, пушта свој орловски крик широм бела света итд." Снажна, орна! Можда као никад до сада? Да грдних нетачности. Снажна? Када статистичка таблица казује, да довољни, недовољни и слаби ученици чине 63-30%! Орна?' Када се професори још ни сада нису постарали, да збрину ученике штампаним уџбеницима! Можда као никад до сада? Када се није нашао ниједан професор, да напише свечан чланак о стогодишњици! У идућем одсеку не заборавља споменути, да нема Србина, који не зна за добре сомборске учитеље и појце (види се да катихета пише). И по томе, без икакве везе, славн лепи и ђачком песмом опевани Сомбор и одмах тврди, да га срнски делови по школп и познају „једни по томе, што им је она некад а1та гпа!ег била, а други још боље по томе, штоимје она одувек, паиданас пут, истина и жпвот". Насумце и невешто избачене фразе. Учитељска школа, нити је пут, нити је истпна, нити је живот господине, јер сав њен рад није у сагласности са духом времена, него је истина, да она спрема учнтељскп иодмладак, који ће учити децу ономе, што поједпне врсте власти од њих захтевају, без обзира на потребу оних, чија деца школу посећују. То је разлог, што народ не може да види, да је школа „пут, истина и живот" него ће да гледи у њој установу, коју дете скоро бадава посећује (дете шаље, да га не би новчано оглобнли) и не би много жалпо, када би се II кошница, из које излећу младн учитељи, затворила. Вара се г. катихета, када тврди, да се неће наћи ни клето срце, које неће задрхтатп, када чује да је учитељска школа у својој стотој облетници чила и у снази. Грдиа већина срдаца биће индиферентна, добар % ердаца ће признатн да је задрхтало, иако није, а тек мален део, онај који верује, да и оваким радом одговарају школе сврси својој, мада позитивног резултата ннгде не види, задрхтаће