Školski glasnik

Стр. 234.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 13.

— једини рад на културном јачању — слабити. Или сме ли ко тврдити, да рад учитеља као: иојца, коровође, неровође, рачуновође, деловође, соколског вође ; тајника женских задруга, библиотекара народних кљижница, учитеља аналФабетских и продужних тсчајева, аранжера забава, драматурга, рационалног економа, вртара и не знам још чега, може ићи у прилог школ. раду? Или, да може учитељ да одвоји известан део душевне снагс своје и да ју резервира само за школ. рад? — Та ми се сами тужимо да не можемо да савладамо ни сам школ. рад, а сад смо се искунили да се иосаветујемо, како да се та снага која није довољна ни за сам школ. рад, употреби и на све могуће врсте рада у народу. — Ириродна последица тог нашег корака била би, да би учитељ олабије и краКе време могао радити у школи. Исто тако не би могао честито урадити ни онај посао, који има да обави целокунна интелигснција, те би дожнвео, да би и нижи редови и лсњ-1 интелигенција у учитељу гледала виновиика културној стагнацији нижих редова. Славни зборе! Не обмањујмо сами себе! Будимо већ једном с тиме на чисто, да човек, који нема ни времена ни снаге, да еам своје иослове са успехом посвршава, него упире очи у друге и ишчекује од њих помоћи, није кадар другоме помагати. Желећи да културно ојачамо народ наш, ми имамо само једну претешку дужност да испунимо: нашу учитељску дужност. — Учитељ, који у школи савесно врши свој носао, под данашњим приликама, сасвимје доста учинио са своје етране културном јачању народном. (Има сем учитвљског сталежа и других сталежа у редовима интелигенције. Да споменем само свегатенички сталеж. Свештенство је у неносредном додиру са народом, ужива и већи углед од нас, а како је уз то доколније од осталих сталежа, његова би дужност била у првом реду, да порадц на културном јачању свога народа). А на нослетку ја и не знам, од куда да је и дошла та тачка на дневни ред, када „Уредба" о држању зборова, коју је на основу 89. и 90. §-а Школ. Уредбе, издао всл. Шк. Савет под 30. бр. из 1879. као сврху установа зборова наводи да: „КонФеренције учитељске зато се држе, да се заједнице светују, договоре и предлоге или одлуке донесу, како да се унапреди васпитање и наука деце и иоправи стање народних школа

и учитеља у сваком ногледу". И после тога је у Уредби метнута тачка. У самој Уредби је јасно и за наше становиште врло згодно и тачно од ређен наш делокруг. Та тема дакле и не снада у делокруг наших зборова. На основу свега реченога предлажем, да се на пашим учит. зборовима оставимо расправљања оваке врсте рада у народу, јер норед тога што бадава губимо време, још се показујемо и као недоследни. Јер, док се с једне стране бори.мо и рукама и ногама да се отресемо иојачке дужности, у исто доба примати на себе још једно туце нових, исто тако тешких дужности, то је очита недоследност. Договарајмо се ми о томе, како да из школе истиснемо нестручњачкн елеменат, те да од ове вербалистичке школе створимо праву народну школу, која ће бити у складу еа духом времена. А и иначе, имамо ми Фала Богу и других школских и учитељских ствари о којима треба да расирављамо. Ономе члану нак, кога је Господ обдарио тако јаким живцима, да он може — без уштрба по свој званичан рад — да суделује у свим могућим радовима у народу, нико не брани да ради. И ја му се од евоје стране клањам. Али и с Формалне стране — погледом на Уредбу, и са стварне стране — коју сам био слободан изнети у овој расправици — оспоравам нраво овом збору, да доноси икакво решење у овој ствари. У Молу, 12. марта 1912. Константин Замуровић, учитељ.

Учитељетво. Скупштина српских учитеља у Турској. Изасланици свију обласнпх удружења — осим битољског и прилеиског, који нису никако ни дошлп — приспели су у Скопље 19. јуна. За зборно место одређена је сала Српске Мушке Гимназије. У среду, 20-ог, у заказано време пре подне сви су изасланици били на окупу. Толико исто бнло је п др. учитеља. Скуиштину је отворио председник скопског уч. удружења н нозвао изасланике да пзаберу часнпштво. Бнрање је било тајпо. За председника је изабрап г. Мптар Шешлија, за подпредседника Марко Сименовић а за деловође Спма Чакаревнћ и Марко Петровић. За овим је пзабран верификациони одбор, укоји су ушли: