Školski glasnik

Стр. 316.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 18.

До данас је публиковано преко 60 свезака са непроцјенивнм материјалом експерименталног испитивања. Не мање важан часопис јесте „АтсШ^ јиг сИе дезатти РзусЋо1одге и што га је проф. Ернст Мојман (тада проф. у Цириху) покренуо у друштву са Виртом (\Ук1:ћ), Јодлом, Килпеом, Штерингом, Липсом (Тлрра), Киршманом, Крепелииом, Штумпфом, Хефдингом (НоД'(Нп»'), Вунтом и др. То је један од најбољих стручних дистова у данашњој психолошкој науци. Он је покренут 1903. год., кад су престале Вунтове „РћИозоргасће 8ћкИеп и . Но, годину двије послије тога проф. Вунт предомисли се и поче опет издавати радове свог психолошког лабораторијума под насловом: ,,Р8усћо1о^18сће $ћхоНеп". Тако су исто важне .и публикације Крепелинове школе (сада у Мипхепу, које излазе под насловом: »РхусШодгасће Агђепен". Нрофесор Шшерн п Ошо Лигшан издају врло добро уређиван лист: „2е,Г1&сћпј1 јиг АпдегоапсИе Р$усЈ1о'одГе"). Поред свег факта, да толико много испитивања и даи _ , дањи долазе из Ње- л " Те0Д У л Риб °мачке, број психолошких лабораторија ког је основао

није богзна како велики и еквипажа није баш тако екстензивна нити се може сравнити н. пр. са некојим великим американским психолошким инштитутима, нарочито са лабораторијама у харвадском, чикашком, јелском и њујоршком универзитету. Но, и ако је процес спор, он ипак стално напредује. Најзнаменитије обиљежје лежи у факту, да пруска влада настоји да оснује лабораторије свуда ондје гдје год се нађу способне личности. Наравно, и дан дањи и Њемачка пати од недостатка тих способних личности у великом броју наставника филозофије у њемачким универзитетима и данас ихје

релативно мало, који се специјално посвећују експерименталној психологији. У Швајцарској постоје такође два велика психолошка лабораторија: у Цириху (директор проф. Шуман (бсћитапп), пређе Мојман, који је и основао тај завод) и Женеви ( Флурно (БТоигпоу) и Клаперед (С1арегес1е). У изгледу је да ће и проф. 1ЈШт (Дир) покренути лабораториј у бернском универзитету. Флурно и Клаперед издају врло лијепо уређиван часопис: „ АгсЈну с1ев Рзус1го1од1е и . Прво дјело експерименталне психоло- • гије у Француској јесте дјело под насловом „ ШеШдеже " од Таше- а, Оно је публиковано 1870. г. Та књига, која је створила епоху у Француза, у главном је радња о патолошко.ј пспхологији, основана иа посматрању, које је добивепо од алијениста. Она је врло систематски наиисаиа; многи дијеловп њезипи данас су засгарјеле ствари; други дијелови, н. пр. партија о репрезентацијама и данас миого вриједе. Год. 1875. нзашла је прва свеска чувеног часописа: ,,Кеуие Р1п1о8орћ1с|ие ", Тћ. ВЈШ. Проф. Рибо миого је допринео развоју психологије у Француској. У првом реду овим својим „Пријегледом" он је отворио врата новим идејама. И онда, својим многобројним дјелима (помињем: Г' НегесШе р8усћо1о§пдие; Р8усћо1о§пе ап^ааве соп!етрогате: Р8усћо1о§ - 1е аИетапДе соп1;етрога1пе; Ма1асНе8 с1е 1а тетопе; Ма1асНе8 с!е 1а уо1оп1е; Ма1асМе8 с1е 1а регбопаШе; Р8усћо1о^1е с1е 1' аМепМоп; Евзау виг 1а сгеаНуе 1' 1та§'1иаНоп, и т. д.; он је у кондензованој и лако схватљивој (|)орми изложио физиолошку психологију, да не говоримо о његовом великом наставниЧКОМ раду У СоИеде пе Ргапсе у Паризу.