Školski glasnik

ЈЗр. 1. ће бпти поиоснијн, кад га будемо постнглп својом сиагом против издајства тероризма п поткупљивања. Учитељству треба у боју оружја, то је оружје сталешко гласило. Храбрити морамо малаксале, снажити сва срца одлучношћу, бранитп част и углед школе п сталежа, подпћи високо стег иоштења, јер ако се не бранимо сами, други пас неће бранити. Кад жртвујемо за своје часоппсе, то жртвујемо за добро свога сталежа. Пошто су наша имовна средства безпримерно слаба у толико је жртвовање теже. Сталешка свест ч упутиће иас да од својих уста откинемо, како би омогућили сталешку организацију н поставили њено гласило на чврст необорив основ. Задобите све оне, који стоје апатично у страни, да положе и они свој дар у основ нагае солидарности. Сви смо борци, сви од првог до последњега. Зато нека је свима заповед сталешкога поноса ц самосвести: Свако, ко је наш, нека је претплатник „ШН. Тоуапба" ! Помоћу својег листа морамо изаћи из свога круга у јавност. Нека она позна наш гигантски социјални и културни бој, па ће знати ценити наше дело". Тако се храбре на сложан сталешки рад свесна браћа, и тако клпчу један другог у братско коло. То би н нами могао бити леп шешеп1о! Немачке учитељске организације у Аустрији. Немачко учитељско удружење у Аустријп, одржало је своју скупштину 19. и 20. јула 1912. у Дорнбирну (Форарлберг). На скупштини се расправљало питање о учитељској дотацији. Осим тога је скунштина устала против предлога корушког посланика ТДтајнвемвера којн је под фирмом реформе народне школе у правцу школе рада п наставе у економији, тражио у сабору да се скрати обвезно гаколско време и да се смањн учитељско образовање. Расправљано је јога „о васпитању ка човечпости и спреми за живот." Учитељска удружења по иоједишш нокрајинама, скоро искључиво била су заузета борбом за дотацију. То је једна велика невоља, чије посљедице ће се једном показати у ужасној мерп, јер се снага учитељства тако много трогаи у борби за право и награду, да за педагогаке задаће једне учитељске организацпје мало времена остаје. Најогорченија

Стр. 13. борба воднла се у Чегакој. Немачко учптел>ство је чврсто истрајало у борби, и вође органпзације имале су тегаку задаћу. Поводом опструкције у сабору иочела се на учитељство товаритп одговорност за то. Таки покугааји су утицали да се иемачко и чешко учптељство јаче зближило и закључило, да с-е међусобно помаже у заједничкој невоЈВи. Слично се догоднло и у Галицији међу Пољацима и Русинима. Учитељи у ЈПШајерској, у борбп за дотацију, први пут се сад прихватили новог оружја, штрајка. По закључку своје организације, једног и истог дана дали су сви оставке на свима звањима у разнпм друштвима п у општинама, да докажу да је радна снага учитељства за опште добро на многим пољима ненакнадива. Само се оним удружењима учитељство ставило на расположење, која су својим изјавама показала пријатељске симпатпје према учитељима. Учитељство у Доњој АусШрији већином се бавпло питањем о дотацији сеоских учитеља, које је у толико потребније било, што је 1. јануара 1912. ступио у живот закон о дотацији бечких учитеља, којим је јонт јача постала разлика у дохотцима варогаких и провинцијскнх учптеља. Грозну слику учитељског положаја у провинцији, дало је дело учитеља Рашендорфера (у Родауну), којн је, немогући се помоћи на други пачин, отровао себе, жену и своје четворо деце. Већи састанци учитељски одржанп су: 6. и 7. окт. 1911. у Лпнцу одржало је окупштину горњо-аустријско учит. друштво; 14. јан. 1912. у ЈГавову, учитељство у Галицији; 21. јап. 1912. одржало је ванредну екупштину доњоаустријско учит. друштво; 3. п 4. априла 1912. одржанаје скупштина забавиља у Бечу. Осим тога одржане су опште учитељске скупштине: ТЛШајерска, 11. до 13. септ. 1911. у Грацу. Расправљало се о суштини експерименталне дидактике. 0 ревизији наставног плана. 0 службеној прагматици. 0 спровађању идеје рада као наставног принципа. 0 реформи званичних конференција. У Еорушкој је одржана 22. до 25. маја 1912. учпт. скупштпна у Целовцу. Расправљало се о обвезној темн у учит. конференцијама. 0 основима за уређење једног школског врта. 0 реформи наставе у језику. 0 наставним плановима за женски ручни рад. Поводом смишљеног рада тамошњег учитељ-

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК