Školski glasnik

Отр. 2.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

којих је тако у изобиљу у учитељским породицама. А због тих многобројних домаћих брига и нотреба, учитељ мора да потроши много времеиа па споредне зараде. Овога много има нарочито у варошких учитеља. Појмљиво је, да та преоптерећеност не може бити корисна по наставу. Сеоски учитељ ако нема ових варошких послова, он има школску башту и воћњак. Осим тога многи сеоски учитељ има знатан део плате у ораћој земљи. Он мора да буде тежак и надничар. Ако му ко што помогне за љубав — чега данас све мање бива — одмах гледа да му учитељ надокнади то против услугом и честом па и замашном. А ко од нас не зна како је у томе учитељ експлоатисан на .селу, да често мора читаву канцеларију водити. Од многих учитеља траже се нарочите услуге. Овим се услугама често броја не зна: Ту је „мила п љубезна" појачка дужност, укопи, короводство, пероводство, (о разним пероводствима ћемо једном засебно говорити), соколство, земљорадничка задруга, воћарство, свиларство, пчеларство, читаоница, кортешовање за црквену и политичку општину, жупанију, државни сабор, епархију, народни сабор п тако редом у бесконачиост, а поглавито свугде где се бесплатно извлаче кола из блата, негде за то што треба да сматра „за чест", негде за то да се не замери и не падне под бич освете. Који нема споредне зараде и упућеп је само па недовољну своју плату, изгуби вољу на рад, испадне из колосека, почини какве ногрешке и онда натежи опет без краја, јер кад згреши у селу бележник или свештеник, њихова власт их брани резонујући: „па и онје човек", али кад згреши учитељ, њега треба казнитп, јер он треба да служи за пример народу. Ту се оптужује да не даје пример народу, а кад се у народу распале страсти због локалних или партајских размирица, онда је учитељ крив ако није помешан с њима и не иде за њиховим примером, онда се не тражи од њега пример. Несређеност материјалног стања учи-

тељева, доводи га често у очајан положај. Овога је било од увек, а сад је према тешким садашњим временима, достигло свој врхунац. Ако се томе злу не помогне што пре, доћи ће до свакојаких незгода. Чиновништво разних позива, а нарочито државно, збринуто је толико да се може своме звању одати много безбрижније. Код народног учитеља није то случај. Али то ништа не смета целом свету да прнзна, да је народна школа од сасвим нарочите важности. Држава, оипггина, црква, сви би да имају утицаја на школу. Обично се каже: Чија је школа, онога је и будућност! На одкуда долази да се са наплатом учител.ства још увек и свугде натеже? Народнп учитељ има неки неодређени положај. Није држакни, а ннје општински чиновник. Ако се ради о поиравци учитељеве плате, ту се закл.учује и решава, предлаже и квари, отеже и расгеже од попа до ковача и на крају обично не буде ништа, или једва тек каква ситница. Општина неће, народ „нема" (кад се тиче школе н учитеља народ никад нема, јер тако му сугерирају они, којн хоће, да што више заграбе за своје плате), Учител. треба да чека обично е обећањем: „да ће се имати у внду побол.шање учитељске плате". Слабост је људска, да другом не воле дати ништа, а тек кад се тиче џепа онда — склони се. Али су иокрај тога опет многима пуна уста леиих обећања, кад им учитељи требају. Родитељи дечји са свог слабог образовања, не схваћају потребу бољег материјалног стања учитељевог. Господа, која дрмају судбином учитељевом, живе у добру и не осећају шта учитеља тишти. Они немају од народне школе никакву директну корист, и лако нрелазе преко таких питања. 'Обично су им досадна. Има их који се боје народне просвете, јер виде у њој опасноет по своју свемоћ. Заступства школска и учитељска обично су у рукама оних, који ирипадају другом сталежу и који не знају шга је невоља. Сваки такав требао би бар 5 до 6 година да пробави као учитељ у ка-