Školski glasnik

Стр. 65.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

да је узима, одмерено је највећом прецизношћу; рад и одмор исто тако. Атлета пред утакмицу живи и' што се друштва тиче само у једном миљеу, који је према њему добро штимован; он мора бити поштеђен п од малих душевних потреса. Кажемо, атлета се налази у строгом тренирању При оваким напорним телеспим радовима и при оваким идејама: побсда ма по коју цену, разуме се, да су код атлетских утакмица мање незгоде, несреће редовне, (падање, угрување појединих делова тела, застало дисање) а богме овде-онде буде и смртних случајева на самој утакмици (код тркача капља срца). (Наставиће се.)

Настава у читању с писањеде(ЊЕНА ВАЖНОСТ И РАЗНА МИШЉЕЊА 0 ЊОЈ). (Наставак.) С тога- методичарп заступају мишљење, да се у првом читању морају узимати прво речи с дугим самогласима.* Тек касније кад се деца прнлпчио увежбају у аналнзирању и спајању речи, могу се узети кратки самогласи. У томе се не сме пасти у погрешку, да се при растварању речи самоглас дугачко изговара, а при спајању тај исти кратко изговара, дакле: с.... о = да се изрекне со. Према томе би требало да се сваки самоглас прикаже децп и у речи где се изговара као дуг, и у речи где се изговара као кратак и то упореди. Свакојако ово се не би могло радити темељно у настави првог читања, али би дужност била каснијег методског постунка при учењу читања да та упоређења изводи. Исто тако важна је разлика између сугласа оних који се експлозивно изговарају, и оних којн су нешто трајнија звука (као н. пр. б. д, г, п, т, к и с, ш, ф и т. д.). Ови последњи требало би да се прво обраде, па за њпма експлозпвни. Па и код експлозивних да се узимају прво они који имају пеки известан звук (б, д, г) па тек онда они без правог звука (п, т, г). А с обзиром на обе групе, требало би пазити да се прво узимају онп који се већ при самом постајању лако опазе где пм је зачетак. У томе је опет б лакше од д, а д лакше од г, јер се б изговара уснама, дакле с поља на вндику, д у устима где се већ теже опажа, а г у грлу односно па стражњем меканом непцу где се оком не опажа него се помоћу пипања грла

1 Р. НоИкатт.

може осетити гДв^у се звук замеће. Исто такоје и са п, т, к. Кад се све ово прегледа, опда би се могло овако средити: 1. Речи са дугим самогласнма и трајним сугласима; 2. Речи са дугим самогласима и тренутним сугласнма; 3. Речи са кратким самогласима и трајнијим сугласима; 4. Речи са кратким самогласима и тренутпим сугласима. Но ове се последње две групе могу и спојити. Како дуги самогласи и трајнији сугласи п при растварању н спајању чине најмање тешкоће, то напред поменута подела важи и за анализу и за синтезу.* Потање расправљање у овом правцу одвело би у појединости, које иако су занимљиве за стручњака, нпак не спадају за сада у оквир овог рада. Но може се истаћи, да сав овај јако разгранати рад на проучавању и сређивању ових тешкоћа у методи првог читања стаје у службу тог тешког проблема, који се зове лако и брзо спајање гласова и слогова у читању. Свн методнчари полажу највећу важност на то, н упућују учнтеље да се тај посао код првог читања мора са ванредном пажњом спровести. Где се то правилно савлада улазп се темељним путем у вештпну читања. Но не само у првом читању, него и у каснијем добу бива, да се нснхолошке радње које су главнп извршпоци при читању,- нису довољно сродиле међу собом, те отуда постају омашке при читању. Ово бнва најчешће код оног ступња читања где се прегледно хватају целе речи и прочитавају. У овакој прилици, дете ие хвата поједине елементе од целе комплекспје него се жури да ухвати целу комплексију, целу реч н у томе прелетању омашп. " Процес читања осован је на овим психблошким законима: 1. Закоп аперцепције.

* Р. НоПкатт, по коме је наведено све ово, и.зноси уз то, да је још врло мало немачких Букварова. који су израђени с обзиром на ту разлику. С једностраним обзиром на тешкоћу писања, почиње већина Букварова у њих речима: т, т, тп и т. д. н дете чита и м = им. Тиме стиче дете неправплан појам о употреби_саме речи, јер н. пр. у нас, док учн изговарати с о, (дакле дугачко као што и лреба), при спајању изговара — у неким школама — кратко: со, што не значи ништа, или бар дете долази до уверења да се реч со, може и тако накратко изрећи сб, па да је опет свакидашња реч со (зачин); тако је и са речи ос. Обично се чита у буквару о с, а заједно понови: ос. То је погрешно, јер ос не значи ништа, а ос, значи зарезника зољу. Холкам напомиње да је и К<§р упао у ову погрешку. Но у оваку погрешку тешко је у опште и не упасти, јер за систематску израду градива према овим законпма тражи се прво филолошки сређена грађа, а у том правцу ми бар не мамо још пзвора; с друге стране и кад би било те грађе, тешко је њу довести у склад са захтевима методике у првом читању а са осталих полазних тачака, јер ето, незнатан је број н Немаца, који су могли, донекле томе да одговоре. Но ово је свакојако важна ствар, и добро је да се о њој води рачун, како би се ири даљем развитку наше букварске књижевности могло што јаче пазити на то.