Školski glasnik

Бр. 4.

Сва ова предавања држана су у 115 разних места Србије. Ван Србије до сада .је држано у Сарајеву (27. и 28. октобра 1907.) 5, иа Косову ГТољу (13., 14. и 15. нов. 1909.) 5, II у Бос. Градишци (15. .јуна 1911.) 1. II ова предавања ван Србије спадају у оннх 331. Друштво жели основати у Београду Народни Просветни Дом, за своје народне потребе. Тај би дом био Српски Народни Универзитет. За прикуиљање средстава за иста, Друштво је набавило један снагомер (динамометар) и њиме ,је до сада укупило своту од 1489-15 дин. Друштво је преко свога председника (Др. Св. М. М.) узело учешћа на другом међународном конгресу за народно просвећивање ко.ји је одржан у Паризу 1908. од 18—22. септембра; на трећем међуђународном конгресу за школску хигијену одржаном у Паризу 1910. од 20—25. јула, н на трећем међународном конгресу за народно просвећивање одржаном у Брислу (Белгија) 1910. год. од 17—20 августа. Али оно чиме се ово Друштво може поносити јесте то, гато је оно од свога оснивања покренуло и побудило и остале просвећене људе на рад на народном просвећивању. Оно, истина, да би боље било, да су тп људи иришли овоме Друштву, које већ постоји, него што су оснивали нова друштва, која имају исти задатак: да просвећују све слојеве народа, само без школске хигијене. Тиме се само радне снаге II материјална средства (којих у овим стварима није баш у изобиљу) без потребе цепкају, те ни једно не може да учини само онолико на нар. просвећивању, колико би се можда урадило да су сва друштва уједињена. Тако 1907. годиие г. Живојин 0. Дачцћ професор, покренуо је „Народне Новине", 1908. г. основана је Народна Одбрана а 1909. (у мају) Еултурна Лига (основао ју је г. Сава Урошевић ректор Универзитета). То је у краткнм потезима рад овога младог, вредног, патриотског и нама Србима тако корисног Друштва. д, м. ј.

Школско ваепитање карактера. Диљ васпитања јесте створитп вредна члана људскога друштва. У том погледу опредељује закон сврху основне школе која ће у том смислу деловати, е би од деце постали ваљани грађани. Другим речима: тражити васитање карактерна човека, Ма ја не знам, да ли има каква друга смисла онако тешко решење у данашње доба, као што је морално васпитање у школи. Буде ли школа ипак једном тако далеко доспела, да ће васпитати у истину карактерне људе, тек ће се онда моћн говорити о свестраној њеној практичпости. Уз данашњу школску организацију, у којој — да би мимогред споменули следе највише дидактички циљ, није по свој прилици никако могуће, да би постигла ваљан напредак. С педагошког гледишта сматрам данашње школе као недовољне, ту је поправак неопходно потребан. Снабдевајући школу с којекаквим модерним средствима, тежимо за тим, да би настава била по ученика што схватљивија и нама што је прирођено, што лакша. Све је ово и те како лепо — .једино се ту васпитање посве заборавља. — Сваки ће признати, да у некојим крајевима морал посве опада. Зар то није доказ недовољности васпитарва? Опо је веома важан повод, што побуђује пажњу што нас сили на премишљање о дотичној ствари и могућности поправка. Школе треба усавршавати што се тиче васпитања, управо са напредовањем времена. Ако би ко год шта томе приговорио, да се тако и пре радило, радо ћу променути садржај просте реченице у том смиелу, да је тако требало радити више. Васпитање треба усавршавати не само паралелно с временом, него и погледом на све то више повећани број човечанства, које треба тим интензивније што је ово бројније. Савремена школа, веле, треба да настоји, да читавом наставом васпитава. Имао сам прилике васпитати децу свију шк. разреда но признајем искрено, да ми је при том васпитању врло слабо ишло,