Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ 3ћ ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

Бр. 5. У Новоде Саду, 15. тарта 1913. Год. 1/1. СНДРЖПЈ: К акву корист впди народ од даиашње школе? — Педаготнка гимнаетика. — Настава у чнтању с ппгпњем. — Сметње школској настави и како да се оне отклоне? — Како се схваћа учитељев положај. — у Не■ тар Радуловић. — Лпстак: Смнља (Престуи и казна). — Велешке.

ЈКакву корист види нар Данашња школа не ностизава оне резултате, за које се толико кидамо и ми и деца наша. Експериментише се, расправља се, траже се узроци неуспеху, уводе се и неке реформе, али се постигло само толико, да сада мало вештије и сигурније свршавамо онај исти посао, који смо пређе миого теже свршавали. Ми држимо, да је један од узрока неуспеху и погрешка, коју чине од вајкада власти које су одређивале правац и круг рада школе. Власти нису никад нзашле у масу да испитују каква је школа маси пужна, него су нза зелених столова створили такове школе, које ћс стварати такове људе, какове оне зампшљају. Власници школа су слични кројачима, који не питају муштерију ч какав облик жели да има његова хаљина, од какве материје да буде, који даље ии не прилазе муштерији да узму меру с ње, него узимају меру од ока, чак с противне стране улице. II кад — као што је код нас случај — обуку ратара у алватан фрак, кројачи мисле, да су га обукли баш онако, како њему приличи. А кад ратар ону ругобу од хаљине тресне у јарак, кројачи се ишчуђавају и у конференцијама се својима озбиљно договарају, како да усаврше што боље крој на оној истој ругобп. — Но конзервативност тих кројача има и свога узрока! Ти кројачи мисле, да као што војник кад обуче мундир, мора мислИти и радити онако, како захтевају од њега они,

|Д од данашње школе? који су га обукли у мундир, да ће исто тако и школски мундир стварати такове људе, како они замишљају. Али живот доказује, да како војнпчки исто тако и школски мундир радо замењује ратар својим гуњцем и услед тога је и школски рад наш Сизифов посао. Ми држимо, да би дужност стручњака била,.да се потруде до онога кога хоће да просвете, да би упознали његове потребе и да сходно тим потребама удешавају рад школе. Школа у првом реду треба да задовољи потребе народне! Ми би сви осуђивали лечника који би лечио болесника без да га је посетио и без да га је запитао шта га боле, а не осуђујемо власти које просвећују народ без да су упознале њега и потребе његове. Као што пак лечник пита болесника од чега хоће да га лечи, а он га самосталио лечи, тако и школски радници треба да питају народ какву школу хоће и онда да самостално стварају такове школе. Не тврдимо да народ не зна шта хоће! Та би тврдња била слична тврдњи, да ратар не зна каково одело хоће да носи или да болесник не зна од чега жели да буде излечен. — Ја сам се у овој ствари обратио народу, да се уверим: мисли ли народ о свом просвећивању и ако мисли: како мисли. И уверио сам се, да народ зна шта хоће и да иреко својих даровитијих чланова уме и исказаги мишљење и жеље своје. Поступао сам пак овако. Разложио сам двојици од