Školski glasnik

Отр. 84.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

суровог неиоштовања своје претпостављене власти одмах имају са звања п */ 2 плате своје садашње суспенДовати и учинити расположење, у погледу замењивања како у школи тако и у осталим дужностима те поступак протпв њих двојице повести. Молба учитеља, да им се горњи поднесак у случа.ју неповољпог решења као њпхова апелата спроведе високодостојном М. Ц. III. Савету одбпја се с тим, да исти учитељи могу против овог реигења путем месне црквеношколске управе у отвореном року само е\1гм доминиум«евентуалан правни лек уложитп, решавајући ова власт на темељу окружне паредбе високодостојноистог од 16. (29.) октобра 1912. бр. 724/56 ех 1912. да је ова одлука одмах извршива без обзира на евентуално уложенн правни лек. Управном одбору лежи у власти у оноликом броју, у којем може према фактичним приликама према горњсм извештају парохову у жнвот ступити, онолику награду црквеноопштинским органима н особљу штределити, колика према месним приликама фактичној потреби одговара, будући да управни одбор по нужди ступа и у делокруг црквене скупштине, која је на темељу т. В. одс. II. сл. Б. највишег краљ. Решкрипта од 10. августа 1868. год. власна установити плате већ постојећих пли фактичном потребом пзазванпх званичника и служитеља а по т. з. ибидем располагати са редовнпм приходом. Из седнице ванредне II. одсека епархнјалне конзнсторпје бачке .држане у Новом Саду 23. марта (5. априла) 1913. године. Архимандрит: Г. В и д и цк и, конз. иотпредседник. ❖ Одређење у дисцнпл. правилима од 1910. на које се позива овде саопштена наредба II. одс. бачке конзисторије, гласи овако: 2. §. Учитељи и учитељице чине Дисциплинарни преступ: 4.) „ако су у својој званичној дужности непослушни према претпостављеној власти или према њој покажу сурово неиоштовање"; бити чланом управног одбора или школског одбора није учител^ева званична дужност, која се овде разуме. Да је то учитељева

званична дужност, он бп је морао већ код ступања у звање заузети и отправљати. Наиротнв, свагдашњи захтеви учитељства, да буде заступљено у довољном броју у школским телима вишим и нижим, нису прихваћени, јер „учитељ не може бити "сам себи власт (и ако у конзисторији свештеници могу бити у довољној мери заступљенп, те према томе могу бити сами себи власт). Донашањем Шк. Уредбе, ипак је донекле дато за право становшнту учитељском н узакоњено је да тамо где је један учитељ он је члан школ. одбора, а где пх је вшпе,. скупштнна бира једног којег она хоће. Но морали се тај примити? Где то стоји узакоњено? Морали се и онај један примити у општпни где је сам, ако неће? Морају ли се и она два вприлиа члана у епарх. шк. одбору примити ако неће? Је ли чланство учитељево у одборима школскпм право или дужност? Свакојако прво право, па тек примањем тога права дужност, која је у вези с тим правом. Неће ли учптељ да се прими тога права, он не може сносити никакву одговорност за то непримање, једпно што рискира, да се његова и његовог стгЦежа реч, жеља, назор и захтев неће чути у том телу. А због ових потреба и тражило је и тражи учитељство заступство у школскнм телима, те је иајзад и-о узору на аустријско школско уређење и у Шк. Уредбу унето то право учитељско о заступству. Но и тада када је унето у Шк. Уредбу, унето је внше из партијских обзира да се у неколико задовољи учитељство, а не из уверења о потреби тога. Да је то тако, сведочи борба учитељска у раздобљу од последњих 40 година, која је на разне начнне п од разних људи и груна сузбијана, да учитељи не дођу до довољног заступства у школским телима. Но у напред саопштеној наредби, налаже се учитељима, да се морају примити чланства у управном одбору и то на основу напред поменутог §. Дисципл. правила. Да су учитељи покушалн отказати послушност у своме позиву, претња с Дисципл. правилима била би на свом месту. Не хтети се примити у управнп одбор не црквени, него ма који и навести стварне разлоге за то, па с тога бити кажњен, на основу параграфа који нема у себи така тумачења, то може бити само онда, ако је престао сваки правни поредак, а учптељ као просветпи радшгк иарочито, не може бити