Školski glasnik

ШШ ГЛАСНИК

Бр. 7.

букварској потреби или методици наставе у првом писању-читању. Распоред писмена по графичној сродности а већим делом и поступности био би овај: 1. о = а б д ф 2. г = ипштуц џ ч 3. н = њ 4. л = љ м 5. х = ж с 6. е = в 7- ј = Р 8. ћ = ђ к 9. з

По фонетичкој сродности био би овај распоред: 1. а о у е и ј 2. с ш з ж ц ч џ ђ 3. (ј) ћ 4. п б т д 6. м н њ 5. ф в -7. л л> (р) 8. к г 9. х 10. р

Комбинован поступни ред гласова односно писмена, према фонетичким и графичким тешкоћама упоредо, био би овај: 1. о а 2. ијсшуцчџ 3. 4. п б т д 5. ж з 6. е в ф 7. (ј) н њ м л љ р 8. ћ ђ к г 9. х Да се овај распоред још боље приближи графичној поступности, морали би се из њега издвојпти прво ови гласови:

1. о а 2. с (е) и 3. 4. II Ш Т

5. (г) ч 6. 7. н њ л м љ 8. 9. х

Истичући напред фонетику, али узевши у обзир и генезу писмена, могао би се према напред распорођеним гласовима, узети овај ред при обради у првој настави писања-читања: I. Ф о н е т и к а. 1. а о е 2. С II Ш Ч 3. — (ж) (з) 4. п (т) т 5. ж з (г) 6. (е) 7. м н њ л љ 8. г 9. х

II. Гепеза писмена. Р У Ч (Џ) (д) б' в ф

Ј ћ ђ к — џ

Овај распоред подељен је на I. и II. да се оно градиво под I. нрво обрадн с тога што спада у две линпје, а оно градиво под II. по-

сле обради што спада у више од две линије. Кад не би било тог обзира, према тешкоћи самог писања, онда би се могли обрадити овим редом како су подељени у ових 9 група. Ишао сам за тим, колико се могло, да гласови дођу редом по артикулацији својој, да ли су јасни или мукли, да ли се стварају на артикулационим местима која се лакше опажају или теже. Уз то све узео сам у обзир донекле и лакше спајање гласова, који би ишли један за другим. Још морам назначити да се у почетку обраде поступак не може и не сме ни мало ослањати на књнгу (буквар), него на учитељев рад с кредом на табли. Тек кад се учврсти ово прво градиво до 8. и 9. писмена, па ма и даље, дају се деци књиге у руке, да из њих читају. Овај је поступак био и пре прихваћен код напреднијих учитеља, а данас га се држе сви методичари, који стоје на сувременој методској висини. Могуће је да ће знаоци физиологије гласа или генезе писмена наћи и коју јачу погрешку у овом распореду, али ове напред поменуте методске околности свакојако ће моћи правдати таку неправилност, а правда ће је већ и то што је ово први покушај у том правцу, јер се до сад у нас није радило на таком основу. Према овоме узео сам овај ред у обради писмена као најподеснији: о, а, с, е, и, ш, ч, Н, М, 3, ж, њ, л, љ, п, т, X, г, р, у, ц, д, б, в, ф, ј, ћ, ђ, к, џ.* Кад учитељ сврши без буквара спрему са првих 9 или више иисмеиа, прећиће на читање буквара, али ће упоредо још вежбати спајање гласова при писању по диктирању и шчитавању с табле. Кад у буквару дође до 13 иисмена, почеће вежбати децу за прво теже шчитавање слогова. Наиме слог у којем је два сугласа један до другог, а уз њих један самоглас било натраг или напред. Као што се дотле редовно вежбало у спајању лаких слогова, тако ће се сад, уз остали рад писања и читања, редовно вежбати у снајању тежих слогова, а исто тако и касније кад дођу теже комбинацнје. Ред писмена за обраду. Износим овде упоредо ред писмена у назначена четири буквара, која су на самосталним основима израђени. Уз то је додат пети пиз писмена, којим пнсац овога чланка иде у учењу читања и ппсања. 1. Буквар Натошевић. 3. „ Јовић и Стефановић — Београд. 2. „ босанских комуналних школа.

* Расирава ова пиоана јо 1906. г. у току даљих година, нисац је изменуо тај ред онако како је ириказано у 5. низу упоредних писмеиа.