Školski glasnik

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 235.

Жао ми је да нисам могла на укоп доћи •— али сам се баш ових дана поболела. Молим примите још једном моје усрдно саучешће од одане Вам Турија, 25. авг. 1913. Видосаве Јојкићке. Поштованој Госпођи Катици удовој Михајловића учитељици у Новом Саду. Драга Госпођо! Вест о смрти Вашег драгог супруга а нашег врлопоштованог колеге дубоко ме је потресла, изненадила, да ја немам довољно речи, да Вам ублажим тугу Вашу. Жао ми је што.не могох лично учествовати и последњу колегијалну дужност одати приликом испраћаја до вечне куће. Страшно ми је кад помислим да за који дан треба да се искупимо око свете наше дужности — а да сви на окупу бити нећемо. Будитејаки, умирите се, помпшљајте на Вашу велику дужност — двоструку — поред школе. Промпшљајте о том страшном природном закону „Смрти" који нас све очекује једно пре друго после, реците: „Божија је воља, нека влада и даље над нами". Мир пепелу и вечна му успомена међу нами и срп. нар. дечицом, народом. Ириг, 25. авг. 1913. год. Евица Павковић. *н Госпођи Катицп удова Ђоке Мпхајловића учитељици у Новом Саду. Драга Катице! Јуче смо чули тужну вест да сте Вашег доброг супруга изгубили. Тежак је то "удар, али измирите се са помишљу да је то била воља Божија, чијој се вољи противити нико живи не може. — Примите како од мене, тако и од мог Илије, саучешће у Вашој големој тузн, а сиротом покојнику, нека Бог даде рајског насеља. Сентомаш, 25. августа 1913. Са ноздравом: Ленка и Илија Огњановић. Учит. д. д. „Н а т о ш е вн ћ" у Новом Саду. На тужну вест о смрти Вашег заслужног председника г. Ђорђа Михајловића, срп. нар. учитеља новосадског,

молимо Вас, да примите уверење о нашем искреном саучешћу. Ириг, 25. августа 1913. С поштовањем Српска привредна задруга У Иригу. Давидовић, Дамјан Пушић. Госпођи Катици уд. Михајловића учитељици у Новом Саду. 1110. I. зап./ех 1913. Поштована Госпођо! Поводом изненадне смрти Вашег иокојног супруга г. Ђоке Михајловића срп. нар. учитеља, месни школски одбор овим Вам изражава своје топло саучешће у Вашој велнкој туги, а за ненакнадимим губитком, који Вам је проузроковала његова смрт, како Вама, тако п српској школи, у којој је радио најсавесније, са пуно знања и љубави. Нз седнице месног школског одбора, држане у Новом Саду 13. (26.) авг. 1913. год. Ђорђе Петровић, Васа Пушибрк, перовођа. председник. Госпођи Катици Михајловпћ учитељици у Новом Саду. Поштована кумо! Читали смо и у новинама а добили смо н објаву о смрти мога доброг друга а нашег кума-Ђоке. Примите од нас свију најтоплпје саучешће у тој тешкој тузи, којом Вас је судбина посетила. Нека је моме брату Ђоки лака земља а 1>ама живима од Бога здравље. Мала Вашица, 13. (26.) августа 1913. г. С поштовањем и поздравом Даница н Ђорђе Иванић, парох. „Н а т о ш е в и ћ" учит. д. д. у Новом Саду. Примио сам тужну вест о смрти нашега неирежаљенога друга Ђоке Михајловића. Тежак је и осетљив његов губитак за учитеље и народ, јер је био истрајан у раду за учнтеље и подизање угледа његовог.,као и просвету народа. Надам се, да ће се његов рад наставпти и да ће „Школски Гласник" и даље излазити онакав, какав је до сада. У Белегишу, 26. авг. 1913. Стева Личинић, равн. учитељ.