Školski glasnik

Стр. 236.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 13.

Високоцењ.. на Милостива Госпођо ! Поводом смрти мога пријатеља Ђоке изволите примите, и у име моје Виде, израз нашег топлог, искреног саучешћа. Нови Сад, 26. августа 1913. Особитим поштовањем Пера Јовановић, управитељ филијалне мађарске банке. ❖ Славном Новосадском српском учитељском збору у Новом Саду. Поводом преране смрти мога старог пријатеља и многозаслуа;ног трудбеника на пољу народне просвете Ђоке Михајловића, молим, да изволите примити израз мога искреног, дубоког саучешћа. Нови Сад, 26. августа 1913. Особитим поштовањем Пера Јовановић. % Сл. управи „Н а т о ш е в и ћ" учит, д. д. у Новом Саду. Искрено саучешће примите за врлим покојним управ. односно председником „Натошевића". — Слава му! Сомбор, 26. авг. 1913. С поштовањем Коста Панић. * ТИ. N а I о 8 е т 1 4 8 Бећгег А. 6. Гј\'н]('к. Ш4 <1ег §го88(;е11 Гћсггабсћип^ ешр&п^е Јсћ Ше 1гаггп°-е Касћпсћ! аиз 1ћгег Роб1;саг1е топ 25-1еп <18. <1а88 1ћг §еећг(;ег Негг Б1гес1;ог МЈћај1оу И 8 рШгКсћ §-е81огћеп 181. 1сћ ћШе <1еп Аивс1тск те1пег 1ш§81еп ТеИпаћте гиг КетИшз хи пећтеп ипс1 уегћкЈће Ви^арез!, 1913. аи§. 27. ћосћасћ1еп<1 81^типс1 Апскепуј. * Милостивој госпођи Катици удовој Михајловића срп. нар. учитељици у Новом Саду. Поштована госпођо! Молим Вас да изволите примити моје најискреније саучешће поводом смрти нашега

доброга и искренога Ђуке, коме благи Бог нека даде у рају насеље. Пакрац. 15. (28.) августа 1913. С поштовањем Богдан Ж. Ђурђевић, сталан редован проф. срп. учит. школе, уредник „Учитељског календара." ❖ Штованој Госпођи удовој Ђоке Михајловића учитељици у Новом Саду. Мила наша стрпна! Не верујем својим очима, читајући тужну вест о тешком удару, који нам зададе прерана смрт, нашег доброг, никад непрежаљеног ЧикаЂоке! Та ко би могао слутити тако шта, невероватно, страшпо, раставши се с њиме пре две недеље, не мислећи да је то последњи... последњи пут... Ох! како то страшно звучи! Тело нашег доброг Чика-Ђоке је под хладном земљом, нема га, трошна, заједничка нам материја трухне, али његова дела, труд и напор за цело овострано наше Учитељство и Српство, та су неумрла, она ће живети, догод је наших школа и нас овдашњих Срба. Мила наша стрина! Као што уцвељене мајке и браћа наша с оне стране Саве, не плачу за славно палим борцима у светом рату, борећи се за високе идеје, које високо стоје изнад наших незнатннх, ниских живота, тако и наш никад незаборављени добри Чика-Ђока је умро борећи се за светле идеје, које су га и осветлале пуннм својим сјајем. Нека је слава нашем добром Чика-Ђоки и лака му црна земља. У Митвајди, 28. августа 1913. Ђорђе Михајловић. Благородној госпођи удовој Ђорђа Михајловића у Новом Саду. Врлоштована Госпођо! Примпте моје искрено и топло саучешће у превеликој тузи Вашој за изгубљецим и ненакнађеним Вам честитим супругом и оцем јединчета Вам. Колико сте Ви изгубили са смрћу Вашег супруга а нашег драгог брата и друга Ђуке, у толико смо ми учитељи још већма ојађенн и уцвељени, јер у Ђуки нашем изгубисмо вредног, способног и агилног раденика и путевођу на пољу просвете и школства. Но пошто је ово воља Творца нам небеснога, који такође волиштоје честито, вредно и племенито; то тешите се с нами заједно и молимо се скупа, да му преблаги Бог подари рајско насеље, које је он овде на земљи својим ревносним и племенитим радом у пуној мери и заслужио. Вами пак желим