Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЈ1ДСНИК ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ" ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 14. У Новогп Саду, 30. септедобра 1913. Год. 1/1. САДРЖВЈ: | Ђорђе — Ђука Михајловић. — Позив. — Проглас. — На знање. — Краснопис у срнској народној школи. — Учитељи п антиалкохолизам. — Школскп надзор. — Закон о правном односу и беривима опћинских п вероисповедних забавиља. — Државни закон и наше учитељство. — Монополисање уџбеника. — Преглед књига: АгсМу 1иг §езатт1е Р8усћо1о51е. Негаиз^е^ећеп уоп Бг. Е. Меитапп ипс! Г )г. \У. ШгЉ. — Велешке. I. Исказ о скупљеним прилозима у корист оснивања фонда ј Ђ. Михајловпћа. — Купујмо Српске Школске Жигиде. ! ЂОРЂЕ - ЂУНВ МИХ03ЛОВИ1.

Први број „Школског Гласника" изашао је иод именом иокојног Ђуке, као тумач чисте учитељске душе његове; као илод неуморивог ума његова.. Тај први број, изашао је, јер је „Школ. Одјек" престао. Од престанка добро уређиваног „Шк. Одјека", коме је он био и душа и тело, настаде године 1907. празнина, од које протужи душа Ђукина. Док је постојао „Школ. Одјек", имао је Ђука уза се 3—4 стална помагача, који у нашој школској књижевности заузимају видна места, али када услед „немарних платиша", наста празнина, остаје Ђука сам и одлучи се, да сам истраје и стане на мегдан. У тој племенитој намери и пожртвовању, обрати се на своје дотадање другове и затражи од њих дозволу, да може лист и надаље издавати, под својим именом и својом личном одговорношћу. Шта је руководило те другове, или само неке од њих, није нам познато, али доста то, да ови на то не пристадоше, те он мораде напустити име листу и, године 1907. изађе први број ,,Школског Гласника". У том првом броју, огледала се јачина интелигенције душе његове, а врху свега племенита тежња јер је знао, шта би учитељство наше било, без свога гласила и путевође у стручномму раду и организацији.

Болом у души, помињао је покојни Ђука, како га они стари другови његови у овом послу напустише. па чак не дозволише му ни то, да сам на своју руку издаје „Школски Одјек" и надаље. Знао је он, да ту није његова несавесност као школског раденика и друга по среди, него да се ту уплела, уз материјалне неприлике и страначко распожење, коме на жалост и штету народну, много што-шта од велике вајде, мораде подлећи. Па ипак одлучни и самопоуздани Ђука не подлеже, док се природи није прохтело да стане на пут, томе толико опсежном, корисном, родољубивом и у свему узоритом раду његову. Готово пуних шест година, уређивао је он „Школски Гласник", таком пожртвованошћу, којој у таким пословима, у Српству нема равне! Веран својој души, продужио је рад и правац „Школског Одјека" и кроз „Школски Гласник", а као уредник „Школског Гласника", остао је сам на том послу све до данас. Врло незнатан број сарадника, пружаше му помоћи у раду и то, тек од новијег доба. Као један од главних сарадника „Шк. Одјека", није ни сањао, да ће као уредник и готово једини сарадник „Школског Гласника" доживети оно, што је 1910. године, у месецу новембру, на митрополијској учитељској скупштини доживео. Тада