Školski glasnik

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 271.

рама и т. д.: у свим тим случајевима односи што се преписују мисли нису ту као садржај, већ као „ЕгЊтз" (доишвљај), и с тога се могу назвати функцијоналним интерелацијама (Х\у1зс1|еле1'1е])П1н))е/лећш1»еп). Илп знање се може састојати у свесним односпма између садржаја мисли: то су логички односн, и могу се означитн као објективне иетерелације (2\У18сћеп^е§еп8Јапс181Је7лесћип§'еп). Свеснн граматичкн односп изгледају да имају средље место. Спецнјалнн тип објективне ннтерелације налази се у апрехензији мишљења (схваћања реченица). -— III. — (Јћег бе^апкепепппегип^еп. Ово је опет штудија о реколекцији мисли, или о утецају, ког прошло мшпљење има на садање. (Наставиће се.) „Школски Гласник", примио је у току времена, од 14. до овог броја, ове стручне листове. „Учитељ ", педагошко књижевни лист, орган учитељског удружења у краљевини Србијн. Свеска за ектобар. Лист наше прекосавске браће, излази већ XXXII. годпну. Уредник му је Ђорђе С. Којић, а у послу му помаже нарочити редакциони одбор. У овој свесцп, има у преводу чланак из опће педагогике: „ наслеђе душевних подобности 1 '. Чланак је писао немачки научењак др. В. Петерс на основу података из народних школа Баварске, Пруске и Аустрије. Подаци су ти: сведоџбе, почев од ученика, па све до њихових дедова и баба. Прикупљени подаци, побрани су од 1000 ученика и њиховнх старијих. На основу тих података, јасно је доказао и Петерс, после почетника у тим радовима, Енглези: Ф, Галттг, Карл Плузон, Шустер н Ељдертон; францускп психолог Гибо и два холандска научењака: Хејманс н Вирсма, — да деца наслеђују од родитеља не само телесне, него и психичке особине. Није дакле чудо, што се школа двоструком муком бори да савлада свој рад код деце неизображених старијих. „Писма новом учитељу", од \\'. Ра1гоМ-а директора школа у Дрездп. (Превод) Писма су обухватила ова питања: Ступање, Тешкоће учитељског рада. Припрема за предавања. Припремљен и неприпремљен учитељ. Средства. Самокритика. Подела наставних градива према годишњим временнма. Везивање

вршеног градива с новим. Понављање. Сврхе, наставе у народној школи. „Предавање историје по народним песмама". Овај чланак, написао је брат Драгољуб Бранковић доказујућп разлозима, да је тако учење историје народа, потнуно бескорисно и штетно. Упознавање слова „Ј1", према буквару М. Јовића. Ово је предавање извађено из упуства његова. Ово кратко предавање по нашем мишљењу, није узело у обзир све данашње модерне и за добре осведочене олакшице п принцине. Из исихологије, има чланак: „осеЋање као психичка појава", од Бл. П. М. Гадојевића. „Школа и школовање" у новоослобођеђеним крајевима", пише брат Мих. М. Станојевић. „Српство и Словенство", износи просветне прплике српске и словенске. Гуски лист: „Школа и Жизт " послао нам је своје издање у засебној брошури: „Еволуција и васпитање детиње природе." Књига је превод с енглеског, а наинсао је: Стенли Лолл. „ УШеЦбкг Тотгш", &1а§По аивичјзко^ ји^ов1оуеп8ко^ исИе1Ј81уа. Љубљана. Гуски месечник: „ Народнов образовангв", издање синодалног училишног савета, Петроград. „УезГт1с и , лист моравског учитељства. Брин. „УчителЂст >ке славо орган галичких и буковинских учитељ>а румунских. — Лавов. „Сгзнание", орган бугарских учитеља. Софија. „КотепзЈсу ", часопис, браће Чеха. Излази у Забрежу. „Школа и Жизт ", лист браће Гуса под именом: „опће педагошке новине". „ШИе1зТсе поуту и , орган браће Чеха у Прагу. „(т1аз иаисгусГеШта Гипогседо " орган пољских учитеља у Крахову. „РеЛадодгсЈсе ВогШеАу", месечник браће Чеха у Прагу. „Српски пчелар", орган пчелар. задруге под уредништвом проф. Ј. Живановића. Напомена! Због малог просторалиста, нисмо могли из свију ових листова што-шта прибележити, али за то многе и многе онде изнешене напредне ствари, нећемо предати