Školski glasnik

Стр. зЗб.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 19. и 20.

Учитељство. Рефпрма шнолства. Срби учитељи Хрватске и Славоније, спремају се па рад око реформисања школа. Водство за те послове, поверило је њихов организациони одбор другу Јоци Орешчанину учитељу у Двору. БратЈоца је референт у тој ствари, те је као такав упутио више питања на учитеље, а и осталим пријатељима школе ван учитељ. круга, у којима тражи, да се и једни и други из.јасне: 1. — да ли школа треба, да одгаја, или образује, или обоје скупа? 2. да ли основ. настава мора рачунати са животним потребама народа и будућим положајем школ. полазнпка, нли да се то пренесе у нродужну, или понов. школу? 3. према томе, колико би година и колико сахата дневно трајала обука? 4. да ли раздељена, или нераздељена обука ? 5. да ли да у школи завлада рационализам, па да дете предмете, који захтевају учење на изуст, учи у продужној, или понов. школи, кад је дете старије и почиње стварати свој суд ? 6. Какав би карактер требала да носи школа — национални, интернационални, конфесионални, или интерконфесионални према томе: 7. У ком духу да се младеж образује, односно, шта да се у настави више истиче? 8. Каква да је управа и надзор школе? 9. Да ли да се учитељство уврсти у чиновнички статус, или да сачињава свој за,себни прнвилегисани тип; да може активно и пасивно вршити сва грађанска права и, да се без доказане кривице не може преместити? Нема сумње, све су ово савремене ствари и стављају се у животна пптања модерне школе, али држимо, да је нада све, на прву месту: материјално побољшање учитеља, што је једини услов, за развијање свију осталих услова за унапређење, односно реформу школства.

Л и с т а к. УЧИТЕЉ У БОРБИ ПРОТИВ АЛНОХОЛА. Видим и ја, како се силни непријатељ у облику алкохола у разним варијацијама ус-

тремио на народ у мојему селу, на наумим, да отпочнем н ја, данас једну од најмодернијих борби у одбрану човечанства. Набавим књига и часописа, па и оне страшне слике, као шетеп1 ;ч!, те се дам на посао. Куд год стигнем, говорим и упућујем, али слабо вајди. Деца до душе слушају, али по неки пут, — нарочито о појутарјима крсног имена, осећам чудна испаравања. Питам децу, јесу ли пила вина? Честитија и наивнији признају да јесу; дали им старији. Тада предочим сву страхоту и пропаст од алкохола и затражим од деце обећање, да не ће вина окусити. Што гушћи свечари и клање свиња, мени све више посла. Но, како сам се по готову на том послу, нашао сам самцит, није чудо, што се могло догодити и догађати ово, што ћу испричати. Школа ми подигнута над подрумом старе куће. Тај подрум, стајао је годинама празан. Једне године, надлицитира презеш и два тутора Чивута, те на њима остане регал. Као арендаторима, требао им је подрум на велику сокаку. Куд ће, него у школски." Но, није у реду, да га тек онако без ичијег знања и питања заузму, за то презеш сазове школски одбор, који као најкомпетентнија власт, даде подрум новим закупнипима „за љубав", јер и онако стоји бадава. Бадава сам ја протествовао, није помогло. Јаче село од сватова и, арендатори уселише неколико већих и мањих буради различита пића. Школски одборници, као људи, који учинише љубав опет својим људима, налазише за право, да по који пут завире у школу, то јест у подрум, када се тамо газдовало. Те посете учестале, и на крају крајева, нретвори се школски подрум стециштем зборова „добрих пријатеља". а двориште и све унаоколо око школе, поприштем свега и свачега, што је на уштрб угледа школе, рада њезина, а највише васпитања дечјег. Догађало се, да се преко недеље, на очиглед деци, одбатргају, или већ напити добатргају „добри пријатељи", међу којима наравно да беше и родитеља, чија деца у томе не гледаху зло, јер забога, оно долази од родитеља! Сав труд и мука око сузбијања алкохола, беше залуд. Деца с неповерењем слушаху речи, које грмеше против зла, а са поверењем и неким радосним уживањем ослуш-