Školski list

4

кле ове науке по децу завиеи само одг избора предмета, и одг реда и начина ученл. Што се избора тиче: БожЈи е уредба , да е свакоме створенш оно наинужн1е и наипрече , нјто му е наиближе; тако и човеку и детету; дакле вала то наипре и наиболЂ познавати. Мачка и мишђ преча су нам г в створенл, него лавт. и слонт.; текг после свога долази редт. на туђе. Што се реда тиче : Валало бн почети са наипростјимт. створенБИ «а . накт. ностепенце нрелазити на савршенја, те на наиеавршеша истерати; али е ово са децомЂ веома мучно, ербо ш на11прост1е, а то су бездушне ствари, врло мало занимаго, па нека бм се и наизанимлБив1е удееиле. Што ее начина тиче, ту е сматран® наиглавши носао. МудрованЋ о природи, безг познаванл, готово в лудованЂ. Ни о наинознатши етвари не говори нигата, докт. е не изнееешт> на очи нигомцу, да Јои онт> еве чеетице добро сагледа. Оаиет. природнм ствар1и безг гледанп, то е онисг. портрета , то е луђји посао него онога , што е ст. иасошомт. дошао молеру, да му по опиоу мала ликг умрлога оца. Али ни слике млого не вреде, ербо ш силес1а има , што начине већа чуда по деч1ои глави, него саме што су. Дакле сгварв саму гдигодг можешт. узми у шаке и деци у шаке подаи, накЂ е иепитуи, т. е. завируи, пипаи и мириши и кушаи и брои и мери ст. децомг, тако као да самт> ништа не знашЂ, па тераи 1и да то непреетано и евоиски раде, ерт. у томе е вештбан1з, а у вештбанго е изоштраван1з чувствила и изображаван1> умнм дарова ; ово в иакЂ главн1 !1 ц Ђ лб , него голо знанЂ. Задаи деци некЂ сама описуго, ерђ описе учити изђ кнкиге иа изустћ, то е посве празанЂ, да не речемо сметенЂ носао. Сматрагоћи и опиеугоћи некЂ наипре гледаго створЂ, а после одредбу, — наипре круппја уда, а после сит-