Školski list

5

тн, — наипре сполнаШБЈи видђ , после унутрашнБЈи строи. Несташна деца нерадо се са едномт. ствари дуго баве, за то ст> нћима вала све на краће свршити; али се овде врло чувати требз, да ситну стварв не држе за главшго нег' крупну. У овомт> обзиру има нангрдобнш накарада у дечнш глави, млогш 6 бг се учителБ поплаш1о да ш види на нви ; а самЂ ш е незгодномт. сликомђ и гошђ незгоднјимт, описомт. усад10 у дете. Живостно казиванЂ деца наирад^е слушаго; ладанЂ и мрта†говорт> , то имђ е зеванЂ и сиаванЉ. Ко деци еваку ситницу ослади и сваку стварБ и окомђ и гласомг као чудо нокаже, одђ тога све што чуго и виде — утубе. Гди е годђ могуће децу питати , питаи ш некЂ одговараго сама; то е млого вредше него изреда казиванЂ; а никон наука ние тако 8а питанпзгодпа, као ова (колико нога, перан, листића; кое бое, величине, — како намештено, везано, окренуто и т. д ). Ко ово чини , па башЂ ако и нив вештакЂ , онђ деци науку омили. За изреда говорЂ иште се врло велика вештина, а опетЂ увекЂ по децу млого не вреди. Извођен^ Фамил1н и класа предузвмлЂ се онда, кадЂ е грађа за нби прикуплЂна ; ерЂ са системомЂ починнти, — пре ствари идеале саставлнти, то е натрашке посао, то е пре удова саставлнти тело. Наисувопарши е посао, поедина створенн пролазити као одђ беде , а са системомЂ навалити; то ће рећи убити деци сву волго и радованЂ. Више вреди едну стварв подробно познавати. То и деца воле , и користте е по нби. Све што е идеално и спекулативно предузимлЂ се наипосле, па ако то деца згоднимђ упућиванЂмЂ сама свате, онда имђ вррди, — друкч1е не. А наигрштнш е посао, кадЂ учителБ кодђ при-