Školski list

116

бвгли уму, а умт> Богу. Слободна и разумна душа принадлежи к' суштности чов4ка, нити безт> нЂ може ЧОВЂКЂ ЧОВ $ком'1> 6Б1ТИ. III. Будући да е Боп> човЂку с' духомг и моћв познаванн даровао; то е ммшлен-ћ доиста радна богоугодна, и чов Ђ кђ е на то одр>ђент> да мбгсли, и да познае. ПознаванЂ недобБгн се наеданнутт,, него мало но мало, оно расти и нанредуе. ГледанЂмг и раднвомг осталБгхг чувства започинФ се познаванТ>, споређиван^мђ и заклгоченЈемЂ до 6 б1нјо се поинт1н. РазмБшлнванЂмг долазимо мбг до уверени да природа, дух:. и све што е створено, ше могло само од1> себе постати, и т ко духт> нашт> све дотле нема ммра ни покон, доклегодг. све и сва полвлена неузнесе на Бога, и нЂга за виновника св1ш тварш непринозна 36 огђ тога и говори блаженБШ Августинг: Т б 1 си наст> Боже тебе ради створш , и зато си ншт> дао срдце, кое е дотле не покоино, докт> у теби покол ненађе. М б 1 познаемо сами себе, св Ђ тђ и Бога. — Познаван^ себе самогЂ еств основт> свакога познаванн; зато су шијтђ древни филозофп за ирви нравило мудрости поставили ово изречен1е : Познаи самога себе. ДухЂ нашЂ чимђ себе упозна, одиа тражи себи идеалЂ или узорЂ на кои 6 б 1 требало да се онђ угледа. ИдеалЂ таи н1е духЂ човЂч1и, него духЂ божш. Само нознаванФмЂ себе самога кадарЂ е чов Ђ кђ усавршити се, поправити се и Богу се новратиги. ПоннаванЂ света почанЂ се гледан ^мЂ поединБ1хг предмета, кои су около насЂ, и упечатлен^мЂ, ков предмети тш на чуветва н ша чине. Т б 1 мђ се образум представленн виђенБ1ХЂ ствар1и. Различита представленн та морато се у духу саединити, главно се мора разликовати одђ случаинога, и тбмјђ се рађаго поннтин.