Školski list

160

„Дч на мое добро — одсиори репт> — тако сви господари говоре; алЂ а нећу више да слушамЂ, већг оћу одсада да идемЂ, кудч се мени нрокте." Глава одговори; „добро, некв буде и тако, аиде дакле водз, а н ћу за тобомк." Ренг нође предничити, и одма из-б они стопа наиђе на глиоб , и ували се, и едва се са крвавомг мукомт. змиа опрости, и тако ева каона изађе, да е нико више ни познати немогаше. Мало за тимћ улегне у нек) трн-ђ, и штогодг већма рпдише да се кургалише, све ее већма одираше и лшти рана допаде, и била би пропала, да ее нив глава понудила, те се наиолФ извуку и спасу. Вудали репу небиаше ни то доволбно; онђ остаде при свомг 1огунству, и пође далђ, и сздђ на живо угл^влЂ наиђе. Одма оногђ часа сгане ватра жећи, и вмиа се стане савинти одђ лготи боиова на ватри прштећи, и докђ репг одђ 1огунства одпусти и главу у номоћЂ позва, биаше већЂ доцкан, жестока ватра бипше већв све благородние уде спржила, и сви мораше пропасти. ГдегодЂ се глава приволе оно чинити што репови слуге оће, ту е пропаст оногђ часа готова. Тешко ногама подђ лудомЂ главомЂ.

6дент» и мува. бдна мува надне елену на рогЂ и рекне: ако сам ти тешка, реци искрено, не таш. Гле — рече еленЂ — драга моа, зарЂ си и ти на свету жива! Тако се млогомђ дерану деси, кош се прави да нешто есте.

ИздаванЂ и штампа д-ра Дан. Медаковића у Н. Саду.