Školski list

147

светши науци животг свои проводимо, нокоравагоћи чувственоств и страст1и наше моралнои знази, кон е у нами и кош 6 права само и несумлвива вЂра подпуно обдржати кадра. Рећи ће можда когодб да оно наше хриет1ине«о начело воспиганјн важи само за црковно, а не за грађанско, за тблесно, и домаће воспитан!в. Ал' ко 6 б 1 могао порећи важностБ начела нашегЂ , чим б разборито посмотри животђ спасителЂвЂ и уредбе свете Христове цркве. РЂчи, чудееа и друга сва дЂла, а особито прим^рЂ спасителн нашегг, очевидно насБ упућуе да тћ деене моћи евое чувамо, негуемо и усавршуемо, да братство, и отечество свое лгобимо, да обшту кориетБ еебичности својои нредпочитуамо. Да душевне и т1месне даре, што вам -б Богђ даде, вештбамо и н ) евого и своихб ближнБихЂ користБ а на славу бож1И) унотреблнвамо, да власти поштувмо, и цару вћрни будемо. Далеко буди одт> наст. мБ^сао, да намг науке и вештине, што на кориетБ временогЂ живота служе, нису нуждке : ерт. кадг мб ! умомт. напредуемо ; то по нашем г б уверенго све већма уважавамо образт> бож!и у нами. Али смо мб 1 притомЂЈподпуно увВрени, да знанн и вештине човеч1б, ако ниеу на темелго благочеет1н основане, немогу наеЂ привести к' нравои цЂли, кое е ради човВкђ створенЂ, нити су оне у станго безЂ освећенн одк горе духЂ нашЂ савршено успокоити и постоано благостанћ друштву човеческомЂ дати. Па збогЂ тога желимо и тежимо, да ево знанЂ, свавештина, и све шго човЂкђ тЂломђ и духомЂ ради, задахнуто буде духомЂ благочесин, духомЂ свеснасителне науке Христове ; да чов$кђ свестанЂ буде опредЂлен1н свогђ, да се увЂри да онђ ше само за оваи свФтђ створенЂ, него да е животђ н1>говђ на землБи само нрипреманћ за вђчностб, — и да човЂкђ старагоћи се о своме т1»лу незаборави свого ду-