Školski list

234

собственогв искуства, не толико лепи и накићени речи, алт. лепе науке и савета, и наилепше на нБима то биише, што ихђ увект. две и две уедно казиваше. бдаредЂ му дође неки младг познаникЂ и стане га хвалити како е онђ мударт, и паметанг, а старацг га смешећи се упита: „доиста н тако паметанг?" „„Доиста деда Милисаве, то савг светЂ за тобомг каже, са тога те и поштуш сви, пакт. би н себи желио то. „Добро — диете, па то в врло лако, пази само добро шта будале раде. „„Шта — шта будале раде? „Да да, шта луде и будале раде, па да никадг онако нерадишг. ,,„На примерт. деда Милисаве? „На примерЂ: Ва мое младости има смо ти овде некогЂ инџинирда, малена нека, а довекг нешто у себе замишл^на човечулвка; довекг имаде онђ понешто самт. собомт. мрмлнти и гунђати, и довект. ти по вароши тумараше пакт. очима и главомг преврташе и машаше; никада ги таи никомђ ни у очи погледати некте, некмоли да стане пакг да кого речв и с' другимђ прослови; довекг иђаше потунЂнт. и забринутг као осуђент., на како мислишђ да га лгоди прозваше? „„Валнда задубл^номг мудрицомт.. „6стб — задублЉномЂ будаломЂ; то му бинше име и нризиме; и онда самБ помислио д: тако, као што таи инџинирац ради, потунбно само под б носђ гледати, то ние лепо, већг слободно лгодма у очи гледати валн, и бол$ е с' лгодма говорити, него све самимг собомг; накт. шта мислишђ , есамт. ли добро чинио? „„Дабогме да е то болЂ. „Незнамт.; чуи да ти шпгб едну приповедичЂ: у исто то доба имасмо ти овде и некогт> писарца, таи ти опетт. трчаше свима у очи, као нашче, и брблнше