Školski list

285

кога онђ ше запамачо бмо, али е одт, св1го лк)дш слушао да е обхо особито добарт. владалацт.. И кадг е годт» кралђвићт. оваи шга предузети хтЉо, увЋКЂ в ила -» обичаи наипре узети у руке ликђ таи и сматрак»ћи га рећи: Отче мои, недопусти да твои СБ1аг учини штогодђ, чимђ 6б1 нсдостоннђ свога родитела поетао. И тб 1 носишђ на себи ликт. свога небесногЂ отца, твом безсмртну душу. КадгодЂ шта узхтешЂ радити, сети се тогђ лика бож1егЂ у теби иа реци: Отче мои небеенми! недаи да што учинимЂ чаме 6 б 1 ликђ твои шго е у мени окалао, и тебе се недостоннЂ показао. Богђ е човЂка безсмрнБШЂ створ1о, по образу и подобш своме створ1о га в. Премудр. Солом. II. 23.

Сироче. бдио сироче безЂ отца и маике иђаше одђ куће до куће просећи да му ко штогодђ за име Бож1е удђли. Б б 1 Ло е зим:гћ доба, а онђ маленЂ и у слабачкимђ халћинама у мало шго се одђ зиме укочш н1е. На два на три мђста баху га већЂ немилостиви лшди сђ грубимЂ рћчма одбили, и садЂ куцне онђ на врата едне низке али чисте и уредне куће. ДомаћинЂ читаше башЂ свето нисмо, ерЂ е таи дзнђ бБ1ла недела. Жена и д-ћчица овога човЂка слушаху ове Бож1е рЂчи, кое имђ отацЂ изђ кнБиге казиваше: „Кои прими еднога одђ овбгхђ малБ1ХЂ у име мое, мене ће нримити." И башЂ у таи парЂ отвори нротче врата, и дЂца управе очи на нЂга. ДомаћинЂ оназивши га, остави свету кнБигу, на рекне својои супруги: Ето жено прилика намЂ се даде, да учинимо оно, што намЂ Спа-