Školski list

446

свето писмо читангћи, башт. ове рЂчи преблагоп. на шегт. (Јпасителн говорјо: „Кои се едногт. одт, овв!хг иалихт, у мое име пршми. мене си пршмш." — Онт. стане, погледи у жену и рекне: „ЧуешЂ ли, жено ! ове рЂчи?" „ЧуемЂ," одговори ова побуђена, „и мб ! ће мо тако учинити, као што намЂ Вожественми искупителБ нашЂ налаже." — Они узову дћчака унутра, наране га, преобуку, сматраху га одђ тога часа као свое собствено дВте, и воспитаваху га са своима заедно. 1«штт, е живт> Боп.. ЧестанЂ нЉк1и грађанинЂ пострада , збогЂ разнб1хђ несрећнБ1ХЂ случаева , и умали свое иманЂ знатно. Онђ е ире ерећно и задоволБно живш, и зато е садЂ несрећу свого у толико теже сносш, у колико е манб надежде имао, да ће свое станћ ноправити моћи. Нћгова суаруга, коа е сву надежду само^ на Бога полагала, трудила ее, опоминнгоћи га на благостБ, милостб и промисао Божш, да га ут $ши и развесели, но бадава. Напоеледку емисли она друго средство, коимђ ће срдце нЂгово плЂнити , и у надежди на Бога укрЂпити га. бдногЂ дана покаже се она одвећЂ снуждена и жалостива; мужг нФнт., кои е гакову нагда виђао н1е, питаше е за узрокЂ нћне смутнЂ, но она е само уздисала и ћутала. ЋутанћмЂ овглмђ шштђ ВБ1ше устрашенЂ мужЂ , пр1оие и већма, да причину н-ђне туге дозна. Кадгодг одговори му она са тронутвшг гласомђ , и каже, како е она саннла, да в преблагш СтворителБ свЋта умрео, и да су га свети нЂгови аађели саранили. — Одђ млогогђ времена н1а овни насмеао се, алг се садЂ неможе уздржати, да се не насмее. „Како 6 б 1 се тбт ," рече 1ои „и о таквомЂ сну у бри-