Školski list

92

сецагоћи; едну са краткиап. изречениалш никако илђ неправилно засецамЈш, и нр. Са неколико оваки игри обавестиће се сва деца о разделБиванго речи на слогове, обавестиће се и букварци, пре него што су иисан1> изтерали; а кадв су и иисанћ научили, онда валн ио кое и на таблу изазвати, да аисашћи на табли то покаже , али не само на онимђ на крмо линин досиевашћимг речма , него на евима, као да би неирестано на краш линие било и разделБивати морало.

Парашитие. Адамова смргБ, Деветг сто и тридесетЂ година биаше Адаму, кадт. гласт. вечногг судие стиже: „Теби е част. умрети." „Зовни сву децу нашу — рече онт. илачућои Еви — да ш јошг едаредт. видимг и благословт, дадемт." — Сви се сабраше око нЂга, више стотина унука и нраунука, плачући и Вогу се за н$говт> животг молећи, „Ко ће одђ васв — рече Адамт. — кђ светои гори поћи, да за мене помилованл нотражи, и плода сђ дрвета живота мени донесе". Одма се сви аонудише, а отацЂ избра скромногт. Сита за иосланика; и оваи главу пенеломг посувши оде, и дође на врата рал: „Смилуи сеМилостиви! смилуи оцу момг, и пошлби му едну нбуку сг дрвета живота!" Тогт. часа сину Херувимв, алг место плода ст. дрвета живота донесе тролистну гранччцу у руци: „Ево однеси оцу гвомђ — рече благи анђео — али не за животг. него за последнго утеху; вечногт. жи-