Školski list

415

јјиттј лепо доликуе. — Свечаноств се сврши и гости е е разиђу, а мало после отиде и самЂ кнезт, натрагт. у цареву воиску; ерт, е одђ светлога цара само на тодико времена одпуста добвш бвш, да може на своме дому свеца прославити. Пошто се гости разиђу, мати боећи се да се небм како суетнвш поност. у млађаномт. срдцу МиланиномЂ удворш, зовне го кђ себи, и овако ши говорити почне' „Драго дете мое, мени се те лепе речи, кое господа и гоепође теби о елавв нашои изговорише, еимало ведоиадаго. Гоепође се дивише басеру твомг, когг си само за време свечаиоети на врату носила, и скупоценвшЂ ободцима, кое садт> ево у ово кутицу оставднмђ ; господа хвалише твои етасЂ и узрастЂ и чудаше се лепоти твога лвца, а то су текЂ наимааЂ и последн^ врлине твое. Они похвалвиваху лепоту, што за мало трае, и што ће ее ире или носле у прахЂ и пепео претворити! Сладка кћери мон, н 6 б 1 едаа жалостна и несрећна мати бнла, кздђ 6 б 1 знала да нтеби ништа бол^ћга и хвале вредмега одђ лепоте нема! Зато етараи се добро дете мое, да прибавишЂ себи онакова своиства, кон ће ти одђ праве ползе 6 б1ти и ков ће тк на частв и дику слушити." Слагагоћа свов и кћеране украсе у спретну кутицу жалостиво ихђ погледи, иа продужи: „Шта е еазЂ оваи накитЂ и адиђарт, на спрамЂ доброга срдца? бсу л' кадре ове драгоцЂности иене усрећити? 0, заиста нису! КадЂ л умремЂ, и кадЂ ме у гробЂ сахране, ова ће кутица овде остати, и н ввппе никакве користи одђ н-ћ имати нећу. — Само племените тежнћ и добра дела есу прави бисерг и право драго каменВ, кое намЂ и овде докђ смо хошђ на землви на ползу и задоволвство елуже, а кадЂ умремо, онда наеЂ прате на друпи светЂ и излазе сђ еама предЂ лице Вож1е. Запамги дакле драга Милано мон ову кратку ал' свету песмицу: