Školski list

503

праситЂ, и завид1о е свакоме, кои га в у чему годђ превазишао обш. Кадт. смо предг крал^мЂ нрввш нутг вештину у владанм сђ оруш1емг ноказивали, дооБхемг н за награду мач-Б сђ позлаћенБшт> држкомг и надпвсомђ „за отлич1б" а СтрашвмирЂ добвге наиманго награду, две еребрне надпетице. Изђ тогђ се у срдцу нФговомт. заметне гадна мрвостБ према мени, кон е одђ дана на данЂ све већма растла. Кад 'Б 8 после ненолико година садашнБш царт. нашт. мене приликомг крваве едне бБ1тке за храбростБ мон> одликовао, а Страшимира, за учинЂну неку погрешку збогт> кое у мало бБггку неизгубисмо, авно изобличјо; тада се мрзостб Страшимирова према мени претвори у заклето непрЈнтелБСтво. Онђ ми е у очи рекао: Осветићу ти се, па ма се непосветГо!" „Тамо где се мон областћ са Страшимировомг граничи жив10 е Марко, комг самБ в за нЂгове воене заслуге кућу еазидати дао, и нешто землБице поклошо. Страшимирова дивлнчђ често е упадала у нћиву Маркову и потирала нФгове уееве. Марко дође мени на тужбу, и н му допустимЂ да штогодђ дивлчи на сво1ои нбиви нађе, поуб1н и мени у Браниславацт, донесе. бдно вече дођемЂ а изђ лова кући. Сунце е башЂ седало, и последнви нФгови зраци чаробно осветлаваху танано борЂ. ПредЂ дворомЂ застанемЂ н Смилш жену Маркову, кон ми изђ гласа нукамћи каже да е СграшимирЂ пре едногЂ часа кућу нвихову сђ оружаномЂ четомЂ обколш, мужа 10и оковао и у БрестовацЂ однео. Сђ склонл&нбшђ рукама тражила е Смилнна кодђ мене помоћв. И мала Лшбица клечећки ме е модила да избавимЂ отца н^ногђ изђ руку душманскихЂ. Марко мора 6б1 ТИ 1 оштђ данасЂ ослобођенг, повичемЂ а, ако шшако другчје, а оно ће БрестовацЂ ноћасЂ у пламену буктити, и разбоиникЂ таи скупо ће својо продрзлвивостБ платити.