Školski list

559

к уће. Останите овд^ кодг нает,, докђ вамг благ ји Богђ доброгт. родитела вашегт, и вашЂ двораи,т> неповрати, Мм вамх међутимЂ сви овде на уелуга стоимо." Милана тронута овимђ речма рекне: 0 Воже! как о е то добро, кадЂ у несрећи на добре лшде наиђемо. П вамЂ одђ свегЂ срдца захвалгоемЂ на лгобави, к ого ми указуете. Садт. видимђ да се свако добро, коз човекЂ учини стоструко враћа. Мои е отацЂ у слави ево1ои и у богатству свомђ неко мзло добро вами указао, а вм мене единвду нЂгову у иаивећои нужди овако лепо кђ себи примате." Углнрка отиде у куину да око ручка погледа, а кћи Гои постави столђ са лелииЂ чистммђ застирачемЂ и докеее плитице , жлпце, ножеве, вилгошке, и убруечиће. Премда е поеуђе озо бмло наршроетје, али е бвгло уедно и наичиет1е, а чиетота у кући више вреди, него екупоцена спиностб и богатство. До мало часа ручакЂ буде на столу, и домаћица се изговараше што с' 6олбимђ еломЂ у хитости н!в могла сдужити. „ДанасЂ ми е — рече — првБш путЂ у животу тешко, што смо еаромаси и што овде у еамоћи живимо." „Драга моа Смилбо ! — одговори гои Милана вв1 незнате како сте срећни у евоме снромашству. Ваше е ело здраво, и врло укуено, ала вбг имате покраи тога гошђ мирааЂ и споконнђ животђ . Овде у вашои краснои долини влада наивећа тишина, и вбг ту е' зноемЂ труда свога безбрижно живите. А напроти†велика господа што по дворови и градови живе имаго многе бриге. Знате како е мои добрБш отацЂ готово непреетано у ратови бмо, како емо мб 1 у страху живили да му ее какво зло недогоди, и како е опђ еада прошао. Буднте дакле задоволћни и захвалите Богу, што вамЂ е дао да живите у овои убавои долини, где