Školski list

40

ако н 10ШТЂ и сутрашнвш данЂ преживимг ?" „То неможе 6 б1Ти , — одгови бвреинг, — и ако то буде а ћу се одма кретити." „Нека буде тако" е' радошрекие на то Светителв и помоли се Богу да га дотле у животу обдржи, докђ овог-б бвреана у вФру Хриегову непр?зведе. Сутра дант. Ваеилје устане изт. ностел1>. бвреимт. дође призна да е нЂгово издЂленб 6 б 1 ло чудо БожЈе, и зажели одма крстити се. Св. Василхе одведе га у цркву и како нЂга тако и сву му породицу у присутству многога народа крсти. Пошто се ово сврши Светвтелв легне опетт. у иоетелад, болеств му се поврати и последнви чает. нбговогб земалвскогг живота приближи се. Предт. смртв свого, ономене све притомне свое да буду постонни у вћри правоелавнои. У самомг самртномт. часу обави околоетоећима како види ликђ анђелек1и кои га на небо позива, и изрекавши речи: „У твое руке предаемг духг мои!" преда духт> с-вои Богу у 49-ои живота свогг години, год. 378. после Христа. Савг народг у н4говои епархји и у ц^лои околини жа.ио е св. В&сијпн као свога отца и наивећегг добротвора. При спроводу н^говога т®ла у гробницу бБао е толико млого евЂта, да еу се све куће и сами кровови по улицама, куда е спроводг пролазио , с' кародомг напунгне бвие. Мало и велико хитило е к' самртномг одру, да отдаде последн^ цЂлованхе ономг, кои е ц^лога живота свога за угледг архипастирскихг врлина народу свомг служио. Другг Васил1евг Григор1е НазЈанзинг лежао е боланг кадг му егласгосмрти евогг лгобимца донешенг, и ше могао при укопу нЂговомђ лично присутствовати. После н-ђкогг времена писао е онг утЉхе птпп ниемно рођеноме брату ВасилЈевомг св. Григор1го Нисскомг, у коме за себе вели, да е онг сада преполовл1знг, и да му е една половина мртва са лгобезншмг другомг Васи-