Školski list

52

иа онда отиде цару и ави му да ее жели изт. Дариграда уклонити. Царг му то нехтеде одма допустити, али му СветителБ мудро разложи, да то обшта нолза изиекуе, и тако царЂ на то напоследку саизволи. Патр1архт. се спреми на путт., аии пре полазка отаде 1 оштђ еданпут б у цркву, и погше ее на амвонт. да држи последнм беседу: У беседн тои опрости се онђ са скуплЂнммг вЂрнвшЂ Хриспннима, еа црквама цариградскимт. , сђ болницама и са заводима за сироте. Напоследку к' онБ1ма, — кои еу ее често тужили на н ^гове беседе, у коима ихђ онт. за грехе укораваше, — окрене се св. ПатрЈархг е' овбшђ речма: „ Садт. плЂштите рукама одт. радости, ликуите и вичите велеглаено; ето ће преетати већЂ еданпутт. таи злбш и брблавБШ езБШТ. васт. гађати. Да, езикг ће престати, «аи неће рука. Перо и мастило ће се противу васт. борити." ДалЋ опомене елушателв да се труде напредовати у вери и лшбави христ1анскои и знамениту ову беседу заврши с'речма: „Молвмт. васт, драга чада 4шк ; храните оно чему еамк вает. учио. Благодатт. Гоепода нашега Гисуса Христа да буде са свима вама." НародЂ е плакао и уздисао, и имао е зашто плакати и уздисати ерт* е у овомђ светомЂ мужу имао досадт. чедолшбива отца убогихг, заштитника удовица' и еирочадш; поборника правоелавјн, наимудрјега учителн, бодрогт. и неуморногт. духовногт. пастира и узорт, ев1то христјннекихт. врлина'. Сви еу желили и молили га да на евомт. престолу заостане, али га немогоше задржати. Онг управо отиде на лађу, кон га е већт. епремна чекала, и врати се у свое м1зсто рођенн. Тамо на евоме отчинскомђ добру, кое се Алакзонт. зваше, наетани ее Григор^е е' тврдомг намеромт. да поеледнЂ дане свога живота у самоћи Богу служећи, и полезне квБиге пишући проведе. Дубока староетБ, млоге с' нг >оме скопчан« бслести, и велики умни трудови оелабе