Školski list

150

Парохглнит. Неки путЂ не бвз хтео отче псовати, ме алиразлмте . , . ! Сввшш. Па зарт. ти псовка номаже у том-в случаш. Зарт> ти в онда лакше кадч. опеуншт.. Знам^ л лшбезевш мои да имаде млого лгоди, кои кад'Б се разсрде псуго, али тш рекао бвт, као да хоће зло 10 штђ горимЂ да учине; порокг хоће да с' порокомЂ излече! БолЂ 6б1 6 б 1 ло да се умеето тога прекрсте, и да одћуте па об! ихт > прошла лготина и сав г & ед'Б. — Међутимт ПБ1там1> п васл, н =те л'ВБ1 кадгод г ћ размишлнли о томтј вако е великш грехт. псованф, и како шкоди ом г б благонравности. Парохгннит. Научите нас/Б, отче. Мошдаћемо се мм лакше поправити, ако дознамо, како е великш гоехт. нсовка. Свешш. Псовка е грехг, кои се забрангое у седмои заповеди; псовка е путв кђ развратчосТи, она в речма извршеиа развратноетБ. Где ее гг уе , ту се у иолак'Б поавлгов и нечнстота , а нечиетота е гр-х% смртнБШ, као што изђ науке хра тјанеке знате. К^дг в господт, Јисуег Христосг равпетг био , оида га е онаи разбоиникг што « бмо на левои страни грдио, а грдили су га речма и еии поглзвари и етарешине кои су викали: „А, а, то е онаи што вели да е кадарЂ разрушити цркву и за тра дана ш сазидати!" Св. ано столђ Павле , захтева да ее скрнаве рвчи међу хоистјнаима не говоре, да имђ ни имена нема. (Ефес. 5. 3, 4). Исовка скрнави и наше уебражен! , и елухт. , и вЗБшг и владанђ наше. бли могуће да човеку нред'1. очи неизлазе невалнлетва, кадг невалнле и срамне речи на уста своа произноеи? Слјхђ нашт., коа треба да пази само на чиете а полезне речи, са гзднбтхђ нашихт> речш кужи се и екрнави. 6 збг :'&, коЈзбБхтребало да слави Бога, обезсвећуе се псованбмЂ. Номиелите само, н!в ли гршта , онбшђ и( тбмјђ нзбшом б ,