Školski list

169

а дете рече, да е Ката еа Гавромг еаевимт. другимг путемг отишла, не на пошту, већЂ ево1ои тетки. Сва се деца сташе емеати, а нби двое намешташћи евов кнћиге чинаше се и невешти. Дакле опетт. ете ми слагали, рече учителв сажалвиво, а зашто сте ишли тетки ? Дала намг мама да 1ои нешто однееемо. Ние иетина викне една девоичица, били су кодт. тетке да крушака еду, и н самв тамо била и видила самв. Садт. се стану деца сва иза глаеа сменти, ма да ихђ учителБ ућуткаваше, и учителБ обое ово жалостиво иогледа†рече имђ: давлемт. е све мое учен$ и светованЂ, опоминннФ и каштигованЂ узалудт., ви баш г Б нећете истину да говорите, као да вас г Б ко мучи и тера да лажете, Бог% милостиви децо нека вамт. помогне, а мои е трудЂ око васт. сасвимт, узалудг. Предт. вече дође нотарошг по обичам мало учителм на разговорт., и после различита говора дођоше и на гоеподина Лажилова, на кое ће учителБ узданувши рећи: то ти е жзлостб брате са гдна Лажилова децомЂ, едне истините речи неуму на свон уста рећи, докт. зину лажу, лажу и бевг узрока и безЂ намере; да ми е само знати, одкуда то зло ? 0 мои брате, одговори му нотарошг, да ти знашг, како е у нбиовои кући обичаи говорити, неби више питао, одкуда деца лажу. Л самБ у тои кући три годиие дана канцелистомг био, и умало што и самЂ лажомЂ непостадо; то ти е чудо и покорх, како се то мало по мало у обичаи уђе, накт> ти се после ни едне едине речи истине казати неда. Та ме стварБ ако интерееира, рече учителБ. молшгб те приповеди ми. Ево, рече нотарошг, да ти само еданђ данг изђ те куће нриповедимг, и овако започе: бдно готро сеђасмо сви заедно при каФи. Господинт. Л. опази у деце шећерни колача , пакЂ стаде госпођу псовати, што деци то дае, ербо е и скуно и