Školski list

%п данго томе, таи неће никадт, ону малодушноотБ еа ее» бе одбати, што као рђа душу и срце огрива. Пуно и лгобавно оддакЂ начани наег задоаодћне, пакг онда и поуздан^ уее, а онда ее могу и терети и беде и неволЂ сногити, а да човект. неклоне ниг' мужества изгуби. Ко свое зван-ђ воли, томе ће лгобавв све терете одлакшати. Нема већегт. зла него тежити за нечимг, што извант. нашегт, домашан лежи, и грабити се за нечимт., што нисмо и неможемо. Има по неки учителБ, кои би свашто пре био него учителћ ; то е беданг човекг, и д^уги е званичникт. сила несретанг , кои годг се одг свога посла туђи , алг учителБ е наинесретнии. Наше званЂ треба да наег свомг душомЂ заузме, да ни мисли ни зашто друго немамо. Онда ћемо наизадоводвнии и наиеретнии бити, кадЂ небудемо на сполншнби светЂ пазили , ниги се са нЂговомт. срећомЂ мерили.

Коншт. ће средствнма учнтелв децн полазен^ школе ошнлнтн, Народне е школе задатакг , да у колико више може, целои маси народа нуждна за живот знанн дае, да међу цео вародг просвету распростире, коа е врело сваке среће и напредка. — Да 6 б 1 она то успешно чинити могла, иште се, да е подмладакЂ народвБИ! многоброино посећуе, о томђ иакЂ старата ее дужностб е свб1хђ поглавица народнБ1ХЂ, а оеобито учителн. Онђ мора знати па употребатк сва ередсгвп ноима 6 бј деци полазенђ школе омилио, а тбшђ ихђ умножио. Нри томђ послу треба да има учатедБ и ве-