Školski list

443

се ни поиЈто не раведи. Ако дете штогодт. неможе да погоди, нека учителв нетрзжи одма кривицу кодт, д^тета, него годђ себе, па нека покушава бод^, ленше и разговетнхе иисме написати, показати и предетавити или дотичво питанФ задати. Само за осведочену и често као у инатт. повторавану непажнм сме се дете кавнити, а не зато шта ше погодило оно што учителБ жели. Врло добро о овомг предмету пмта славнвш педагог СтеФани: „Ко е више пута заслужио каштигу, учителБ кои казни, или ученикЂ когђ казне?" Лмачно в у ваивише случаева кривг учителБ, што не уме изворг кепажнФ, незнана, илђ ма какве неуредности дечЈа да изнађе, и да дете одб погрешке предохрани. КадЂ е дете већЂ научило пиеати и како рукописна тако и печатана (грађанска и дрквена) писмена познати и счлтавати, онда се вештба у читанш са штица и изђ буквара. Вештбанб ово иде спочетка врло полагано, али се свакш данЂ ради, и напредуе. Сђ концемЂ године иште се да букварацЂ лако и безт. муцанн и зауетезанн сваку Србску, рукописнбјмђ , грађанскимг и црквенБшт. писмешлма написану кнБигу читати може, али се шштт. незахтева да чита тако, да га слушателБн добро разумети, и радо слушати морато; неиште се башг ни то, дасамо читакће детесадржаи прочитаногЂ предмета ( осимђ онихђ што су у букваРУ) равумети мора. Ово дакле читанЂ ест -Б читанВ механично, кое се сђ букварцима изтерати и постићи мора. Подђ именемт. механичнога читаен нетреба никако разумети читанЂ као што е оно одт> пре бБио, безЂ свести, безЂ смисла и разумеванл. Дете наше и кадЂ механично чита, ипакЂ гледа, пази, слуша и свестно прима ону науку, кон се у букварскимЂ предметима садржи, а предмети т!а и онако су деч1емЂ понат1го сасвимЂ сходви, и башЂ за децу удешени. Осимђ тога учителв се