Školski list

440

дрога, свемогућега, евезнагоћега, наиболЂга и правосу« днога Бога? Представимо себи едвога нев$жу ил' незналиду, лои 6 б 1 стао разгледати дђло каквога знаменитога поете. Онг види и гледа како в написано црно по беломђ , опази редове едан -б краћ1и а другш дужш; едно лисме велико а друга мала и т. д. Кадг 6 бг садЂ таквбш незвалица запБ1тао: Нашто та кнБига; зашто толивш новацЂ да се издае на безполезну стварв кон> немож' ни загризти; зашто е толико празнине у редовима оставлФно; зашто нису ева писмена еднака? Томе, кои 6 б 1 тако пБ1тао, рекли 6Б1МБ1: „Драгш мои, све е то тако разположио таи великш пФсникг, и разлоложио е тако зато, да с' тбшђ изрази свое мб1Сли. Еадг 6 б 1 се то све побркало и другач!е приредило, смисао 6 б 1 се цФлога дћла тогђ покварио, и велике мбтсли списател^ве не 6бј се ту чвтати могле."— КадЂ 6бј таи незналица и простакЂ на то почео грдити кнбигу, па рекао : „Та кнБига невалл вишта; н 6 б 1 ум^о бол^ и лепше напиеати;" шта би шб 1 таковоме одговорили? Одговорило 6 б 1 му то свои прилици овако: и Тб 1 си невФжа и неразумешЂ ништа. КнБига е та добра и на свомђ м^сту, а што тб1 то неувиђаш -б, препиши самЂ себи и свогои ограничености умнои." Ц$о св^тх е као каква велика предт> нама лежећа кнБига Бож1н. Столећа су стране у тои кнбизи , а године су врсте на гБша странама; сва створенн одђ анђела и човЂка, до незнатне травчице и маленогЂ зрна песчанога есу писмена, кон постави премудрБш умФтнижг , свако на своме мФсту. Онг едант, знаде свои премудрБШ планг ; онђ га е еданЂ кадарг и извршити ! А тб1 ПБ1ташЂ: Вашто е една тварБ савршенхн одг друге; зашто е ово метнуто овдЂ, а оно тамо;зашто в зими студено, а у лето жарко; зашто е башЂ данасв дажда , а не у друго време; зашто овдћ влада